Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ceca, deca i druge žrtve snega

Imam veliki problem da razumem da čovek koji je 52 sata proveo u bunaru na minus 20 stepeni sada, dok mu se lekari bore za život, mora preko društvenih mreža da apeluje da mu se nabavi lek od kojeg mu zavisi život. Preživeo je dva dana u rupi po najgoroj zimi, a ubiće ga to što u Srbiji nema leka u bolnici
Piše: Ana Mitić
Datum: 11/01/2017

Ceca, deca i druge žrtve snega

Foto Tanjug

Ima nešto kod snega što ogoli život do srži. Sve stane i mi stanemo pred belinom i onda možemo onako lepo da vidimo koliko smo nemoćni pred silama prirode, koliko je čovekov život krhka stvar, kako nam sva znanja i dostignuća čovečanstva ne vrede, kako smo nepromišljeni, lenji, nehumani, bahati - glupi.

Jer kako objasniti isti scenario svake godine - uvek nas sneg iznenadi u januaru i uvek taj kolaps i ista priča kako su sve službe na terenu i čine sve što je u njihovoj moći, kako sneg ne može da se čisti dok ne prestane da pada, kako isto tako rade i u Njujorku ne bi li ispalo da je i Srbija svet kad zaveje. To je ta naša zimska bajka u kojoj živimo. I jeste isto u Beogradu i Njujorku kad padne sneg - belo je. Ali ima i nešto samo nama svojstveno. Te naše gluposti po kojima smo specijalisti u svetu. I po kojima smo tako daliko od sveta. Zbog kojih mi trčimo unazad, dok svet ide napred.

Ne branim džangrizave i "razmažene" građane koji nemaju razumevanja za sneg i ne veruju u "zimsku bajku". Razumem i njih - ujutru samo pokušavaju da stignu na posao ili od tačke A do tačke B. Da li traže mnogo?!

Ali priznajem da imam veliki problem da razumem da čovek koji je 52 sata proveo u bunaru na minus 20 stepeni sada, dok mu se lekari bore za život, mora preko društvenih mreža da apeluje da mu se nabavi lek od kojeg mu zavisi život. Preživeo je dva dana u rupi po najgoroj zimi, a ubiće ga to što u Srbiji nema leka u bolnici. I ne mogu da razumem da je ledeni talas u Srbiji odneo šest žrtava. Eto ne mogu i nije mi utešno to što svake zime i u svetu umiru ljudi od hladnoće.

Ne mogu da razumem da ne rade semafori, da nema dovoljno soli, da u nekim školama i vrtićima nema grejanja, da nalazimo mrtve zaleđene pse po Kragujevcu pored toliko društava i ljubitelja životinja koji su izgleda najaktivniji na mrežama. A u stvarnom životu im umiru životinje od hladnoće.

I ne mogu da razumem da je većina dece u Srbiji danas krenula u školu, i to sa sve Nadom Macurom koja apeluje da se ne izlazi bez preke potrebe, dok stižu vesti upozorenja "ne izlazite napolje u gradu je haos". A tek sledi ledeni talas i grip će tek da se širi, kažu stručnjaci. Ne znam šta se postiglo tim da đaci krenu u školu u sred nedelje!? Pa da li neko sluša meterologe i lekare? Da li ovde bilo ko sluša bilo koga? Možda će neko da se ipak trgne, sad, pošto je zbog poledice i u Cecinu kuću u Ljutice Bograna udario autobus GSP.


 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



12.01.2017 - 08:09
ja
Bravo, Anči!!!
Sanja
12.01.2017 - 12:10
Odlican tekst
Svaka cast za kolumnu! Po svim pravilima novinarskog zanata!