Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Buđenje uz EXIT

Od nultog po redu festivala Exit je bio u stalnim političkim prefiksima i etiketama
Piše: Branko Rosić
Datum: 28/02/2016

Buđenje uz EXIT

Foto: Exit

Prošle nedelje objavljeno je da je Exit proglašen najboljim evropskim festivalom za 2016. od vodećeg evropskog turističkog priznanja "European Best Destinations" koje se dodeljuje u saradnji sa Evropskom komisijom. Onda se premijer Vučić našao sa Dušanom Kovačevićem, direktorom i osnivačem tog festivala i izjavio da je Exit jedan od najvažnijih brendova Srbije i da će Vlada potpisati ugovor o saradnji i podršci festivalu.

Nije prošlo ni desetak minuta od te vesti, a mreže su bile nakrcane postovima u kojima se udaralo po festivalu. I to nije nikakvo čudo jer slede izbori, a i od nultog po redu festivala Exit je bio u stalnim političkim prefiksima i etiketama. I okej, taj prvi je bio neupitan jer se radilo o protestu protiv Miloševića. Bilo je sve to na zastavi Otpora, pa je tako u festivalsku krštenicu zauvek upisano da je rođen kao produkt bunta koji će rezultirati 5. oktobrom.

Ali već u narednim sezonama, festival biva napadan i to često iz političkih razloga. Treba reći da je i Vučićev SNS opaljivao pre četiri godine po Exitu, kao što je to sad radio suprotni tabor. Na festivalskoj lokaciji na Petrovaradinu je Oli Ren, u ime EU, objavio ukidanje viza, a ne u zgradi Vlade. Demokrate su ponekad imale frku. Podržavan je festival, ali je Tadić uvek bio u nekim mejnstrim projekcijama. Buđenje uz Severinu, obilazak snimanja "Selo gori" da bi se dobili novi glasači, a onda dobiješ beli listić od onih koje si već ugradio u izborne projekcije.

Jednu bitnu stvar treba istaći, a o tome sam pričao i jednom beogradskom menadžeru koji mi je u privatnom razgovoru opljunuo Exit rekavši: "J...š festival koji ne može bez podrške vlasti." Odgovorio sam mu da je nemoguće organizovati gostovanja velikih stranih imena bez podrške države. Više nema sentimentalnosti i japanskih autobusa, švajcarskih tramvaja pa ni Arctic Monkeys u ime jadnog srpskog naroda koji je patio u borbi za slobodu. Velika imena nastupaju za fiksni honorar. Robi Vilijams svira za tu i tu kintu i u Londonu, i u Kalkuti, i na Ušću. Veliki festivali kao što je britanski Glastenbury imaju samo od pivara toliki budžet da Stonse isplate ko od šale. Budžet Exita naspram njih je kao budžet Barselone naspram Zvezde. Ali stvoreno je ime, pa zato poneko padne i na to, a i na Exitu često svira "Mesi", čak i Vučićev "Franc Ferdinand" koji je propustio 2006.

Vučić je svoje udvaranje plebsu rezervisao u tabloidima, a rokersku prošlost nije pokazao susretom sa Dušanom Kovačevićem, već što nije tradicionalno otišao na Cecu. Ali možda i za to ima vremena. Ili nema.




Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.