Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Bandersnatch: Da li ste gledali Netflixov interaktivni film

Da je u bilo kom trenutku postojala opcija između toga što gledam i bilo koje stare ili nove epizode "Black Mirror", o remek-delu nazvanom "San Junipero" da i ne pričamo, moj daljinski ne bi časio ni časa
Datum: 11/01/2019

Bandersnatch: Da li ste gledali Netflixov interaktivni film

Foto Promo

 

 

 

Ako vas kolumnista i odgovorni urednik Nedeljnika baš jako nervira, okrenite na prethodnu stranu. Ako želite da saznate čime se zanimao za Novu godinu, idite na drugi pasus. Ako po običaju ištete mudrost i zaključak, to sigurno nećete naći na kraju teksta, mada uvek možete da probate.

Ovako bi, otprilike, izgledao ovaj esej da je (produžena) epizoda serije "Black Mirror", pod nazivom "Bandersnatch", puštena na Netflix nekoliko dana pre blagdana. Čuveni serijal Čarlija Brukera, koji nas redovno plaši time da će tehnologija ovladati ljudskom rasom i da se to po algoritme, pardon duše, neće završiti kako treba, ovog puta je otišao u svoju suprotnost: "Bandersnatch" je zapravo interaktivni film u kojem vi upravljate umesto mašine i vi odlučujete šta će se dalje desiti.

Zaplet je smešten u osamdesete godine prošlog veka, precizno (naravno) u 1984, u doba prvobitnog uzleta video-igara za sisteme poput Spectruma, Commodorea i Amige. Tinejdžer Stefan zaluđen je igrama, ali i knjigom "Bandersnatch", iz žanra "izaberi svoju avanturu". Takve knjige i jesu bile relativno popularne tih decenija, a na našem tržištu umela su se, koliko me sećanje drži, pojaviti i posebna izdanja "Mikijevog almanaha" koja biste čitali preskačući sa stranice na stranicu. Stefan želi da napravi igru po uzoru na svoju omiljenu knjigu, što će ga, a i nas s njim, odvesti na jedno neobično i, kako to sa "Crnim ogledalom" zna da bude, mračno putovanje...

Na početku, dok se još uhodavate u ganc ulogu, film će vam nuditi banalne izbore, poput toga koje pahuljice želite za doručak ili koju ćete kasetu ubaciti u svoj vokmen; na kraju - nema spojlera jer mnogo toga zavisi od vas - vaše odluke će biti mnogo pogubnije. U zavisnosti od toga koliko ste spremni da mu se posvetite, vaša epizoda može da traje i po duže od sat i po - dva, a zasad je otkriveno sedam ili osam različitih ishoda.

Da li je ovaj nelinearni film, kao što su mnogi izvoleli kas'ti, budućnost televizije (i svih njenih inačica), odnosno zabave? Pa, ne, i to će vam, dok ističe vreme da donesete odluku, reći svako ko je ikada zaista igrao interaktivne filmove u formi kompjuterskih igara. (Moja prva beše "Black Dahlia", na Balkan je stigla 1998. godine na tada impozantnih sedam ili osam kompakt-diskova; ispredala je romansiranu sudbinu mlade Elizabet Šort, nasilno nastradale u Los Anđelesu 1947. godine. Izdavači poput Telltale Games kasnije će od ovoga napraviti ozbiljnu karijeru.)

Priča, pa i gluma - što je, ako imate na umu bravure kakve je umeo da obezbedi "Black Mirror", veoma tužno - zapravo su mnogo slabije nego čak i u prosečnim igrama, a dizajn i koncept jesu genijalni samo ukoliko niste navikli na ovu vrstu zabave. Drugo je pitanje šta uopšte očekujete od jednog filma i serije. Imerzija praktično ne postoji, a uranjanje u likove i replike doslovno je nemoguće kada vas na svakih pet minuta neko nešto pita. Koliko god nas ponekad iznerviraju scenaristi što junakinja u nevolji trči baš tamo gde ne treba, kada vam neko ponudi da promenite odluku, osećaj je zapravo bedan.

Na koncu, ceo "wow" efekat se, kolika god da vam je dijagonala, potroši već posle prve tri-četiri opcije. U kompjuterskim igrama, pa makar one ličile na interaktivne filmove, potrošićete na desetine sati i ti likovi će početi da vam znače, razmišljaćete o njihovim izborima kao da su vaši, i obrnuto; "Bandersnatch" je obučen tako da vas obori s nogu, ali je iznutra, što ćete na kraju uvideti, suštinski prazan, ma koliko da pokušava da vas provocira, prebacivanjem u egzistencijalizam, na pitanja o postojanju slepog miša i korporacijama koje upravljaju nama, a da mi to i ne znamo. Uz jedno simpatično "What the fuck is Netflix?" tamo pri kraju filma.

Da je u bilo kom trenutku postojala opcija između toga što gledam i bilo koje stare ili nove epizode "Black Mirror", o remek-delu nazvanom "San Junipero" da i ne pričamo, moj daljinski ne bi časio ni časa.

Ali, šta ako je twist zapravo unutar twista (unutar twista)? Šta ako je Netflix ipak malevolentniji nego što smo mislili? Portal The Verge, recimo, piše da bi "Bandersnatch" mogao da bude pokusni kunić za još prilježnije prikupljanje podataka i plasman proizvoda. Kompanija će ovim prikrivenim data miningom moći još bolje nego dosad (kada je pratila "samo" šta gledate i lajkujete) da vidi kako se ponašate, kakvu muziku volite i kakve biste pahuljice voleli svakog jutra.

Ako vas to nimalo ne plaši, slobodno uključite Netflix.

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.