Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

"Angela je znala da joj je najveća prednost što je smatraju autsajderom...": Simbolika izbora AKK na mesto lidera CDU

Izbor Anegret Kramp Karenbauer u sebi snažnu političku poruku. Obrazac po kom se odvijala kampanja za izbor novog predsednika CDU, prva posle 1971. godine, putokaz je za sve ozbiljne partije i građanska društva koja gledaju dalje od nosa
Piše Željko Pantelić
Datum: 15/12/2018

"Angela je znala da joj je najveća prednost što je smatraju autsajderom...": Simbolika izbora AKK na mesto lidera CDU

Foto Tanjug/ Kay Nietfeld,dpa via AP

Ne bi bilo iznenađenje da Angela Merkel dobro poznaje legendu o Krezu, poslednjem kralju Lidije, i Solonovo učenje da se ni za koga ne može reći da je bio srećan dok ne umre. Primenjena na politiku, Solonova maksima bi mogla da se interpretira: dok se ne spusti zavesa na karijeru jednog političara, nije moguće oceniti da li je ona bila uspešna, odnosno da li je bio (bila) srećan. Sledeći filozofiju jednog od sedam mudraca antičke Grčke Merkelova je, do sada, imala sreće, a da li je bila srećna znaćemo tek kada se okonča njen mandat kancelarke.

Pretposlednju veliku zamku Merkelova je uspešno izbegla na kongresu CDU pošto je izabrana Anegret Kramp Karenbauer a ne Fridrih Merc, kandidat večitog rivala Volfganga Šojblea. Ostala je poslednja prepreka – Socijaldemokratska partija (SPD) – da bi završila svoj četvrti mandat. Na varijabilu SPD Merkelova ima veoma mali uticaj, i to samo preko predsednika Savezne Republike Valtera Štajnmajera. Mišljenje nekadašnjeg lidera socijaldemokrata i aktuelnog šefa države i dalje ima specifičnu težinu u najstarijoj socijaldemokratskoj stranci u Evropi.

Sa Mercom na čelu CDU, Merkelova bi već mogla da sprema selidbu iz kancelarske zgrade u Berlinu, u kojoj je provela poslednjih 13 godina. Merc nije samo zakleti rival Merkelove unutar CDU, zajedno sa svojim mentorom Šojbleom, već je i veliki protivnik „Grosse Koalition“ i SPD-a, koji i dalje smatra najvećim oponentom demohrišćana. Tako da bi sa njim koalicija teško mogla da opstane i pad vlade bi bio logična posledica.

Pobeda AKK na kongresu u Hamburgu smirila je vode na desnom boku vladajuće koalicije Angele Merkel, ali je, paradoksalno, otvorila front na levom krilu. Sa nekadašnjom predsednicom Sarlanda, CDU će imati kontinuitet politike Angele Merkel i nastaviće da oduzima glasove SPD-u. Alternativa za Nemačku (AfD) moći će da produži sa svojom anti-Merkel retorikom pošto će AKK, bar još neko vreme, i pored svoje želje da se politički emancipuje od svoje ktitorke, biti doživljavana kao „Mini-Merkel“. Zato se i govorilo posle kongresa da je gubitnik SPD a pobednik AfD.

Foto Tanjug/ Rainer Jensen, dpa via AP
Foto Tanjug/ Rainer Jensen, dpa via AP

SPD je na istorijskom minimumu podrške u biračkom telu i rizikuje da završi kao Socijalistička partija u Francuskoj ili Pasok u Grčkoj, ako nešto drastično ne promeni u svom delovanju. Partija ključa i podmladak SPD-a želi po svaku cenu da raskine koaliciju sa CDU kako bi mogli da krenu u reformisanje partije, što je svakako jednostavnije i efikasnije iz opozicionih klupa. Dodatni alarm za uzbunu je profilisanje Zelenih kao stranke nove generacije i nove srednje visokoobrazovane klase. S jedne strane Alternativa za Nemačku uzima SPD-u glasove radničke klase i najugroženijih delova stanovništva, CDU uzima one koji se nalaze u centru, a Zeleni praktično „pustoše“ glasačke redove SPD-a među gradskom univerzitetskom populacijom.

Dok Pariz gori na lomači „žutih prsluka“, Rim se urušava pod udarima nesposobne i neodgovorne populističke vlade, London izbezumljeno drhti pred posledicama nepromišljene odluke o izlasku iz EU, Vašington postaje sve anksiozniji od Trampovih tvitova, Višegradska grupa sve manje liberalna i demokratska, Berlin je sve upadljivija poslednja oaza slobodnih zapadnih društava u kojoj su politički protivnici rivali a ne neprijatelji, i gde poražena strana pruža ruku a pobednička nudi saradnju i kooptiranje poraženih za dobrobit svih.

Izbor Anegret Kramp Karenbauer ima mnogo jače simboličko značenje i sadrži u sebi mnogo snažniju političku poruku od prostog izbora nove liderke vodeće nemačke partije. Obrazac po kom se odvijala kampanja za izbor novog predsednika CDU, prva posle 1971. godine, putokaz je za sve ozbiljne partije i građanska društva koja gledaju dalje od nosa. Umesto već toliko puta viđenog traganja za mesijanskim spasiocem i populističke retorike, CDU je izabrao teži put unutarstranačkog ozbiljnog dijaloga i konfrontiranja kako bi izabrao novog predsednika.

 

Slika AKK kao komšinice iz našeg ulaza u kolektivnoj imaginaciji Nemaca je mnogo jači kvalitet od harizmatičnog, energičnog lidera sa natprosečnim oratorskim sposobnostima. Nemci su imali jednog takvog i naučili su lekciju: harizma nije od suštinskog značaja da biste dobro upravljali zemljom

 

Izborna kampanja unutar CDU je pokazala da politika nije mrtva, da zrela društva i stranke ne traže mesije koji će da „lome preko kolena“ nego lidere spremne da prave kompromise, donose teške odluke i vladaju konsultujući i uključujući druge, izbegavajući stranputicu izolacije i kreiranje prostora za ulazak armije poltrona, klimača glavom i mediokriteta u potrazi za bilo kojom sinekurom.

Otvorena, oštra, na momente i tvrda izborna utakmica između tri kandidata za naslednika Angele Merkel ne samo da nije dovela u pitanje opstanak CDU, niti je stvorila uslove za raskol u partiji, nego je doprinela da rejting demohrišćana prvi put, posle godinu dana konstantnog pada, poraste i prebaci prag od 30 odsto podrške u biračkom telu. Štaviše, CDU je u prethodna dva meseca izgledao kao prava „fabrika ideja“, kako sebe inače vole da nazivaju demohrišćani. Vitalnost CDU, poslednje tzv. „Volkspartei“ na Starom kontinentu, pokazana u stranačkom izbornom procesu u totalnoj je kontratendenciji sa dešavanjima u ostatku Evrope, gde jedna za drugom kopne i nestaju stranke koje su udarile temelje EU i donele zapadnoj Evropi više od 70 godina mira.

Poziv gubitnika Merca delegatima koji su glasali za njega da podrže AKK svim svojim snagama u njenom radu i najava nove predsednice CDU da će za Merca biti mesta u njenom timu znak je nastavka tradicije nemačkih demohrišćana koji više od stranačke vernosti cene kvalitete pojedinaca. Kako drugačije objasniti žaoku Merkelove upućenu Šojbleu u njenom oproštajnom govoru u Hamburgu da je spasla CDU 2000. godine od sudbine italijanskih demohrišćana, moralnog, političkog i finansijskog posrnuća. Šojble je sa Kolom bio simbol tog posrnulog CDU.

S druge strane, aktuelni predsednik Bundestaga bio je najvažniji i najmoćniji ministar u tri prethodne vlade Angele Merkel, bilo kao ministar policije ili kao ministar finansija. Šojble je bio jedini čovek na kongresu CDU u Hamburgu koji se nije pridružio desetominutnom aplauzu Merkelovoj, iako bi ona i danas njemu poverila najvažnije resore a on bi predano i odgovorno radio, kao da mu je najveća saveznica i prijateljica.

Tanjug/AP
Tanjug/AP

Šojble i Merkelova, eufemistički rečeno, nikada nisu bili na istoj talasnoj dužini. Ali ih taj uzajamni animozitet nije sprečio, niti je zamaglio zdrav razum, da ne bi zajedno radili za dobrobit svoje partije i Nemačke. Imajući u vidu ponudu Mercu kao i izbor Pola Zimijaka, na predlog AKK, za generalnog sekretara CDU, nova liderka demohrišćana je pokazala da će nastaviti putem Merkelove: sve „rivale“ će držati blizu sebe.

Uostalom, Anegret Kramp Karenbauer se nametnula Merkelovoj kada je 2012. godine, uprkos zahtevu centrale stranke, raskinula koaliciju sa liberalima (FDP), sa kojima je CDU, tada, bio u koaliciji na saveznom nivou i FDP je pretio da će izaći iz vlade ako padne koalicija u Sarlandu. Anegret i pored pritisaka iz Berlina nije popustila. Pobedila je na vanrednim izborima za Sarland i napravila koaliciju sa SPD-om. Za razliku od drugih lidera koji bi na mestu Angele Merkel isključili AKK ili primenili politiku ostrakizma, Merkelova je podvukla žutom bojom njeno ime u svojoj agendi. Kada je Karenbauerova pobedila na izborima u pokrajini 2017. godine, sa preko 40 odsto glasova, preokrenuvši trend koji je na nacionalnom nivou išao u korist SPD-a i tadašnjeg kandidata za kancelarsku funkciju Martina Šulca, Merkelova nije imala dilemu: pozvala je AKK u Berlin da preuzme mesto generalnog sekretara stranke.

Anegret Kramp Karenbauer nije harizmatična osoba, nije ni veliki govornik. Istina je da pomalo podseća na Angelu Merkel od pre gotovo dve decenije kada je preuzela stranku. Njeni protivnici su joj prišili nadimak „Mini“, jedni po večitoj verenici Mikija Mausa Volta Diznija, aludirajući na senku Merkelove u kojoj počinje njena politička karijera na nacionalnom nivou, a drugi u bukvalnom smislu kao manje pakovanje Merkelove.

Međutim, za razliku od drugih, Merkelova nije potcenila Karenbauerovu i znala je da će njeno najjače oružje biti upravo to što je smatraju autsajderom... 

 

OPŠIRNIJA ANALIZA ŽELJKA PANTELIĆA U AKTUELNOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

 

 

POKLON UZ NEDELJNIK: SVI ČITAOCI DOBIJAJU NOVI BROJ NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.