Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Amerikanci VS Rusi: Od pegavog Džejmsa do ruskih Kozaka

Igrali smo se u dvorištu vile sa pegavim Džejmsom. Njegov otac, vojni ataše na službi u socijalizmu koji nije mračan kao onaj drugi socijalizam, pojavljivao se tu i tamo kao i svaki tata i odobravao je druženje njegovog sina sa domorocima. Rusi se nisu spominjali. To je i logično jer su iz Amerike i Britanije dolazili filmovi, muzika...
Piše: Branko Rosić
Datum: 18/02/2018

Amerikanci VS Rusi: Od pegavog Džejmsa do ruskih Kozaka

Pre današnjeg srpskog poslovnog kluba "Privrednik" u Šekspirovoj ulici na Dedinju, u istoj toj vili bio je smešten deo austrijske ambasade. A pre toga, bio je tu smešten američki vojni ataše. Bili smo deca, bio je socijalizam, ali naš, jugoslovenski socijalizam u kome su se voleli Amerikanci. U toj vili je živeo pegavi dečak kao iz onih priča o Tomu Sojeru. Pegavi dečak po imenu Džejms. Sin američkog vojnog atašea na službi u Srbiji u kojoj su se voleli Amerikanci.

Igrali smo se u dvorištu vile sa pegavim Džejmsom. Njegov otac, vojni ataše na službi u socijalizmu koji nije mračan kao onaj drugi socijalizam, pojavljivao se tu i tamo kao i svaki tata i odobravao je druženje njegovog sina sa domorocima. Rusi se nisu spominjali. To je i logično jer su iz Amerike i Britanije dolazili filmovi, muzika...

Onda je nestao socijalizam, nestala je Jugoslavija i došao je kapitalizam za koji smo mislili, dok nije stigao, da ćemo u njemu i više voleti Ameriku, ali...

Ona vila u Šekspirovoj nije više bila vila u kojoj boravi Džejmsov otac - američki vojni ataše. Ko zna gde je bio Džejmsov otac 1999? U penziji? A šta je rekao Džejms koji je tada bio student? A nekoliko godina pre toga, u demonstracijama protiv Miloševića, nosila se američka zastava i sanjala sloboda. Američka zastava u rukama mladih koji su se borili protiv Miloševića, bivšeg bankara u Americi koji voli Frenka Sinatru i američki viski i koji nas je trajno razdvojio od Amerike.

Mojoj generaciji, odrasloj na rokenrolu i filmovima bilo je sve čudnije. Ruski kozaci su pevali na Trgu, palila se američka zastava. Danas ne mogu da zamislim da neko krene bilo gde sa američkom zastavom na protest. Svaki dan sa kioska nas gleda Putin ispod kojeg su naslovi da će nam odobriti oružje s kojim ćemo za tri sata osvojiti deo Kosova.

U Nišu, na univerzitetu, pre neki dan je nakratko prekinuto predavanje američkog ambasadora Kajla Skata. Predsednik Centra za ljudska prava "Clamp" Dragan Krstić s balkona je bacao letke i uzvikivao: "Ne treba nam američka demokratija!", "Gađali ste nas bombama!", "Kosovo je Srbija, Krim je Rusija!"

Predsednik Centra za ljudska prava bacio je i letak sa natpisom "Hoćemo ruske baze". Samo dan kasnije napadnut je novinar kanala N1 uz psovanje "majke izdajničke, američke".

Iskreno, teško se ulogujem na srpsku sadašnjost. Odrastao na rokenrolu, zapadnoj pop kulturi, ne osećam ni Krim, ni ruske vojne baze. Da li da za to krivim odrastanje u socijalizmu, u dvorištu američkog vojnog atašea, gde se danas skupljaju perjanice srpskog kapitalizma u kome je Amerika dalja nego što je to bila u našem socijalizmu?

 

 

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Nepoznata koristkinja
23.02.2018 - 09:51
Cudnovato
Za Kozaci nisu uz Ukrajince a protiv Russ?