Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Akademik Zoran V. Popović: Česti izbori su pogubni i za nauku i za Srbiju

Vlast, kao ni oni koji sebe smatraju jedinim "donosiocima demokratije", nema uopšte sluha za kritike. Plašim se da bi politički odgovor na novu analizu stanja u Srbiji bio istovetan, konstatuje u intervjuu za Nedeljnik Zoran V. Popović, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 10/11/2016

Akademik Zoran V. Popović: Česti izbori su pogubni i za nauku i za Srbiju

Foto Igor Pavicevic

Slučajno sam došao u kontakt s Memorandumom SANU baš tog 24. septembra 1986. kada je objavljen, reći će na početku razgovora za Nedeljnik potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Zoran V. Popović, koji je odnedavno na čelu Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.

"Putovao sam poslovnim vozom iz Beograda u Sarajevo, gde je bila neka naučna konferencija. U tom vozu je obično bilo u ponudi nekoliko novina, ali tog dana sam se iznenadio, jer su bile samo Novosti, koje ja inače ne čitam. I već na prvim stranama pročitao sam tekst u vezi sa Memorandumom. Tada nisam znao o čemu se tu radi. Nedavno sam negde pročitao da su tog dana Novosti štampane u ogromnom tiražu. Jasno je da je to bila organizovana policijska akcija u kojoj je trebalo da čak i neupućeni, kao ja koji sam tada putovao poslovnim vozom, budu informisani šta se dešava na političkoj sceni Srbije, gde su se neki akademici drznuli da kažu nešto o državnom ustrojstvu zemlje u tom trenutku. Ali nakon izlaska iz tog voza nisam se više bavio Memorandumom, niti planiram."

 

Imate li i vi utisak da je Memorandum neka hipoteka nad SANU koja je trajala tri decenije i da je došlo vreme da se ona konačno skine sa Akademije?

Nisam siguran da, ako bi SANU danas napravila sličnu analizu stanja u Srbiji, ne bi prošla isto kao pre 30 godina. Vlast, kao ni oni koji sebe smatraju jedinim "donosiocima demokratije", nema uopšte sluha za kritike. Plašim se da bi politički odgovor bio istovetan. Relativno skoro imali smo prilike da čitamo u nekim novinama - što je mene posebno zgrozilo - tekst koji otprilike kaže: u mračnim hodnicima Akademijine zgrade hodaju polubogalji sa papirima u ruci iz kojih teče krv Memoranduma.

Takvo jedno blaćenje nacionalne institucije nije svojstveno gotovo nikom u svetu. To je za mene skandal. Ali kod nas je postala "vrlina" vređati one koji su svojim radom i stvaralaštvom zavredeli da budu bar poštovani, čak i kada ih ne volite.

 

Čini se da niste zadovoljni medijskom slikom u Srbiji? Ili odnosom medija prema SANU?

O mom stavu prema medijima možda najbolje svedoči ovaj slučaj. Upisao sam Elektrotehnički fakultet 1970. godine. I ta naša generacija se pre nekoliko dana okupila nakon četiri decenije od diplomiranja. Bio je to momenat da se napravi naš zajednički portret koliko smo bili uspešni u svom radnom veku. Bilo nas je stotinjak, među nama dva su akademika. Iz te generacije, imali smo jednog rektora Branka Kovačevića, prorektora Živanića, dekana, nekoliko redovnih profesora na ETF-u ili na drugim fakultetima, ministra u vladi BiH, narodne poslanike, predsednike opština, direktore javnih preduzeća, velikih državnih i privatnih kompanija, nekoliko sportista. I Politika je objavila tekst o tom našem okupljanju u kome su pomenuti samo ti sportisti, a niko od nas ostalih.

To je odnos medija prema dostignućima nekih uspešnih ljudi. To je ono što nedostaje ovoj zemlji - isticanje pozitivnih primera. Volim sportiste, ali tu su bili i ljudi koji su doprineli razvoju ove zemlje, nauke, privrede, kulture, obrazovanja...

 

Ne cenimo dovoljno intelektualce?

Ne cenimo, očito. Sve je ovde obesmišljeno.

 

Srpska nauka uskoro će postati muzej savremene opreme


Čemu onda potreba za diplomama? I kako je bilo studirati u Titovo vreme?

Teže je bilo studirati. Prvi put u istoriji ETF-a je neko iz moje generacije imao sve desetke. Bio je to sadašnji akademik Antonije Đorđević. Danas imamo inflaciju i vukovaca i odličnih studenata na svim fakultetima. Ja to sve posmatram kroz nauku u kojoj je važno da imate veliku produktivnost i dobru citiranost. I to dovodi do inflatornog povećanja citiranosti naučnih dela, na primer. Čim neki kriterijum u Srbiji istaknete kao bitan, očekujte da će to biti zloupotrebljeno.

 

A kakvo nam je stanje u nauci? Izabrani ste za predsednika Nacionalnog saveta za nauku, gde su tu "crne tačke"?

U nauci imate principski problem, a to je način finansiranja nauke. Projektno finansiranje je poželjno ako imate već institucionalno finansiranje. Ja to nazivam malo rogobatnim izrazom - razlikuju se oni koji se naukom bave kao profesijom, i oni koji se bave naukom kao "hobijem". Nije to hobi, ali to su oni koji imaju budžetske plate obezbeđene na drugom mestu, kao što su profesori univerziteta, ili lekari, inženjeri, ili privatni sektor koji je, takođe, postao deo naučnog prostora. Oni svi konkurišu za sredstva u Ministarstvu nauke za projekte. A mi koji smo samo u institutima, mi nemamo drugi vid zarade osim tog projekta. Što znači, ako u idućem ciklusu ne dobijem projekat, mogao bih teorijski da izgubim posao, i to pred penzijom. Postoji veliko uznemirenje u naučnoj zajednici jer je neko rekao da će prolaznost projekata u narednom ciklusu biti oko 30 odsto.

U čemu je još problem? Sada imamo projekte čiji je rok trajanja istekao, a koje neprekidno produžavamo. Oni su bili vezani za prethodnu strategiju naučnog i tehnološkog razvoja koja je prošle godine zamenjena novom. Pa gde to ima? U oblasti tehnoloških nauka imali ste projekte koji su trajali tri godine i kao rezultat su imali neko tehničko rešenje ili prototip. Istraživači su nastavili da dobijaju pare za rad na projektu još tri godine, iako su rezultate projekta već realizovali. Zašto onda dobijaju taj novac?

 

Ko je odgovoran za taj očigledno ogroman propust koji je uostalom ustalasao naučnu zajednicu?

Oni koji su imali da organizuju novi konkurs za finansiranje projekata na vreme. Nije to sadašnje ministarstvo, nije možda ni prošlo, ali u svemu se u ovoj zemlji kasni.

Ta politička nestabilnost proizvodi činjenicu da niko neće da radi svoj posao, jer zna da neće dugo biti na vlasti. Zašto da se dotiče tog ogromnog posla ocene 1.000 novih projekata. Za te projekte morate da obezbedite po dva recenzenta iz inostranstva, da stvorite tehničke uslove za novi konkurs koji podrazumevaju: da izbrojite istraživače, da selektujete naučne radove - rezultate projekta, i evoluirate ih, da izvršite rekategorizaciju istraživača, prema produktivnosti i kvalitetu. To je ogroman posao. Ako imate saznanja da ćete u rukovodećoj administraciji ostati kratko vreme, nikom nije do hvatanja ukoštac sa velikim problemima.

 

Savetujete Vučiću da ne raspisuje ponovo izbore na pola mandata?

Ne bi trebalo. Danas je najveća opasnost za nauku vest koja se priča po čaršiji da će sa izborima za predsednika Srbije i za Beograd, sledeće godine ponovo da se raspišu republički izbori. Čim se raspišu izbori, u državnoj administraciji niko više ništa ne radi, jer se plaši da će ga nova vlast pitati - što si to radio, i pored toga što je samo radio svoj posao. I zato oni ne rade ništa. To je takozvani beli štrajk. Zato je i za nauku i za Srbiju pogubno što se tako često izlazi na izbore.

Za nauku je najvažnije da dođe do novog konkursa, jer ovo stanje najviše odgovara onima koji imaju najmanje rezultata. Njima potpuno odgovara da se ništa ne promeni.

 

Smatrate da vlast ne voli kritiku, ali ste prihvatili da budete na čelu Nacionalnog saveta. Ima li bojazni da budete samo paravan za neke propuste vlasti i da će u resornom ministarstvu ostati nemi na neke vaše sugestije ili savete?

Ako ste mislili da je Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj telo vlasti - niste u pravu. Uloga Saveta je da ukazuje i da savetuje. Novi sastav Nacionalnog saveta ima kapacitet da radi svoj posao određen Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Siguran sam da će vlast želeti da nas čuje i imati sluha za te savete.

Ali opet ću vam navesti jedan medijski primer. Kada sam izabran za predsednika Nacionalnog saveta, odmah su me pozvali novinari jednog lista i čestitali mi na izboru. Njihovo prvo pitanje bilo je: iz koje ste vi stranke? Nisam ni iz jedne stranke, kažem. Možemo li onda da napišemo da ste nestranačka ličnost, pitaju. Nemojte to pisati, jer to nema nikakve veze sa funkcijom predsednika Nacionalnog saveta. I radi se zaista o stručnom i naučnom telu, koje je trebalo da bude iznad Ministarstva nauke, ali je za vreme Božidara Đelića promenjen zakon tako da je on spustio nadležnosti i Savetu dodelio ulogu savetodavnog tela ministra.

 

Hoće li vam biti lakše sa ministrom Šarčevićem nego sa Verbićem?

Sigurno. Ministar Šarčević je čovek koji ima veliko radno i životno iskustvo. Što se tiče obrazovanja, on je kod kuće, a što se tiče nauke, ima veoma iskusnog državnog sekretara - profesora Vladimira Popovića. Ali uloga ministra nije da se bavi naukom, nego da obezbedi novac i da vodi računa da se budžetska sredstva za ovu namenu troše u skladu sa zakonom.

 

Šta je veći problem za srpsku nauku - nedostatak tog novca ili odliv mozgova?

To su dve vezane stvari. Ne možete da se bavite naukom samo pomoću štapa i kanapa. Problem u našoj državi nije samo nova oprema već i njeno održavanje. Uskoro ćemo doći u situaciju da će srpska nauka postati muzej savremene opreme. Mi možemo da napravimo auto-put, ali ga više niko ne održava i propadne vrlo brzo. Tako je i u nauci. Nikako da shvatimo da samo održavanje postojećih resursa takođe košta.

A što se tiče mladih, oni će da ostanu ovde ako vide da imaju mogućnost da rade na savremenoj opremi, na interesantnim i izazovnim problemima, i da imaju perspektivu da reše neke osnovne životne probleme. Ali ako imaju samo projektno finansiranje, oni su zaposleni na određeno vreme. A onda ne mogu da dobiju od banaka bilo kakav kredit. I zato odlaze. Da biste nekog zadržali, morate da stvorite uslove da svaki mladi naučnik prvo pomisli: zašto bih išao iz Srbije?

Normalno je da svako ode na stručno usavršavanje u inostranstvo, ali normalno je i da se vrati. I ja sam proveo više od 10 godina van zemlje, ali država mora sve da učini da ti mladi ljudi dok imaju najveći potencijal, a to je dok rade doktorate, ostanu u Srbiji.

Ponekad pomislim da organizovanjem takmičenja u matematici i drugim oblastima pomažemo Englezima i drugim strancima da lakše saznaju ko su najbolji u Srbiji. Oni ne moraju da organizuju prijemne ispite, nego samo uzmu naše šampione, daju im stipendije za svoje univerzitete i tako naša najtalentovanija deca veoma rano odlaze u svet, najčešće nepovratno.

 

Vi ste protiv školskih takmičenja?

Ne, nikako, svaki vid takmičenja je dobrodošao, ali naši šampioni, po automatizmu, moraju da dobiju državne stipendije za osnovne i doktorske studije u zemlji, a ne da ih puštamo niz vodu.

 

Jeste li zadovoljni ulogom ili uticajem Akademije?

SANU je krovna nacionalna naučna institucija čija su uloga i aktivnosti određene Zakonom o Akademiji.

Akademija se posebno stara o stvaranju prostora za sučeljavanje različitih mišljenja, atmosfere neopterećene različitim uticajima i da omogući komunikaciju sa svim naučnim i političkim autoritetima u ovoj državi.

Pored toga, Akademija neguje istraživanja koja su dugoročnog karaktera a koja su vezana za očuvanje nacionalne baštine i nacionalnog identiteta.

Njena treća uloga je savetodavna. SANU mora da daje "savete" i kad je pitaju i kad je ne pitaju.

 

Upravo se često ističe ta zamerka na račun SANU da se retko čuje njen glas o bitnim državnim pitanjima, mada smo doduše svedoci da se nakon dolaska Vladimira Kostića na čelo Akademije, ona sve više otvara ka javnosti?

Akademija ima veoma veliku aktivnost. Ako pogledate naše mesečne programe naučnog i umetničkog rada, videćete koliko se ovde tema otvara i koliko se pitanja ovde pokreće. Akademija, međutim, nije zamišljena kao centralni komitet koji daje saopštenja svakih sedam dana o stvarima koje se dešavaju u zemlji. Akademija bi verovatno još češće i vidljivije trebalo da bude prisutna u javnosti plasiranjem rezultata rada na rešavanju određenih tema i problema.

Mnogi imaju strah da uđu u zgradu Akademije, misleći da sadržaji koji se u Akademiji prikazuju nisu slobodni za javnost, što apsolutno nije tačno. Vrata Akademije su svima otvorena, a odnedavno smo uveli i instituciju "Dan otvorenih vrata" u okviru koje je predviđen obilazak Akademije i svih njenih javnih servisa.

 

Neki pak misle da ta vrata nisu svima otvorena. Vaš kolega Vasilije Krestić ovih dana vodi polemiku sa Radošem Ljušićem, konstatujući da u Srbiji neki boluju od "akademizma". To je, kako kaže Krestić, "bolest" onih koji nisu uspeli da postanu akademici, pa kritikuju SANU...

Postoje i uvek će postojati oni koji kad ne mogu da postani članovi SANU, onda počinju da imaju kritične stavove prema onima koji su unutra. Ekskluzivnost svake akademije je autonomnost i nezavisnost. To znači da Akademija ima potpunu slobodu izbora svojih članova. Ali u slučaju SANU i Statutom i Zakonom o Akademiji je dozvoljeno čak da nekoliko drugih institucija može da predlaže kandidate za akademike, što nije svojstveno drugim akademijama u svetu. Naša Akademija je potpuno otvorena za predlaganje novih članova. Naime, svake tri godine raspisuje se konkurs za nove članove. Verovatno je nekad bilo surevnjivosti, ali to je realnost. Ima svakako dobrih kandidata koji nisu u Akademiji i sigurno ima onih koji su u Akademiji, a nisu toliko dobri.

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Miličić Miln Rumenka
15.11.2016 - 10:38
Elektriciteotom protiv Memoranduma
Poštovani podpredsedniče SANU, Akademiće Zorne V. Popoviću, da li ste Vi onaj Zoran V. Popović iz Izdavačkog preduzeća Srpska naučna Misao Beograd koji je ometao i uspešno prekinuo moj pregovor sa izdavačem za štampanje mog rukopisa DRŽAVA Evolutivna organizaciona formacija Ljudske vrste. Da li Jeste ili Niste sve je jedno. Vaš komentar o Memorandumu i to iz Srpske Akademije Nauka i Umetnosti je običan kurzshluss vulgaris. Vi ste ekspert za struju,a voltmetrom meriti i ocenjivati državu kao evolutivnu formaciju, to može u EPS-u a ne i u SANU. Nije problem u Memorandumu već u činjenici što je do tada SANU imala Osnovnu Organizaciju SKJ, a sada cela SANU politizira punom parom, a nauka o državi vam još nije na dohvat ruke, a kad će biti to se ne zna.
Dragan
17.11.2016 - 17:56
Stojiljkovic
Koja je ovo demagogija, ne znam kako ga nije sramota. Pa taj Zoran Popovic je vec dvadeset godina u svim komisijama i naucnim odborima, on i njegovi satrapi su najodgovorniji sto je nauka u Srbiji sada potpuno unistena. Ej zamislite, on se brine da ne ostane bez posla pred penziju. Uf, katastrofa bi bila, a sta je sa mladim ljudima koji takodje mogu da ostanu bez posla, mnogo lakse nego on, a imaju vise od 30 godina do penzije. Naravno, takvi kao on brinu samo o sebi. Covece, on govori o tome da treba da se raspise konkurs, a potrcao je da brze bolje uskoci na mesto predsednika Nacionalnog saveta kako bi upravo ukocili nove projekte. I sta se sada desava? Sve stoji, ministarstvo apsolutno nista ne radi, stizu predlozi da se ovaj ciklus produzi na jos dve godine. Razume se, da bi mogli da nas jashu i dalje. Napravili su dopisivacko-poslusnicki sistem koji jedino njima kao naucnim mediokritetima odgovara. Tako nam i treba kad smo to dozvolili, umesto da ih javno razoblicimo i pozovemo ih da odgovaraju.