Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zimsko budjenje u Talinu

U Talin sam sleteo kasno, letom iz Varšave Erbraerovim avionom sa estonskom posadom. Stjuardesa je bila crnka, vitka, visoka i nasmejana. Nimalo nalik skandinavskom poimanju plavokose i hladno plavooke žene.

Napolju je bilo minus 12. Vozač u čiji sam taksi seo, ličio je na svakog samo ne na starosedeoca, a ruku na srce, nisam ni mogao da pretpostavim kako izgleda tipičan Estonac.

- Hotel Baron, rekao sam, razumljivo na svim jezicima.

- Address, odgovorio je na nekom nerazumljivom jeziku.

- U centar, rekao sam, just a moment, i počeo da kopam po telefonu poruku Džeremijeve pomoćnice koja mi je saopštila pre poletanja da mi je soba rezervisana u Hotelu Barons. Nađem je i pročitam:

- Reservation at Barons Hotel in Tallinn old town. Adress is Suur-Karja 7. Booking is under Your name. Helen.

- Aaaa, Suurkarja, ponjatno…

I tako reč po reč, Viktor, tako se zvao, pukovnik KGB u penziji, ispriča mi o vezama Estonaca sa Uzbekistanom, o tome kako su Nobel i Rotšildi svoja bogastva stekli u Bakuu i ostali bi verovatno tamo, da ih revolucija 1918. god. nije istisnula sa tih prostora. Pričao mi o tome kako žive Rusi u Estoniji, kako su njihovu tradicionalnu bahatost uravnotežili punktualni i radni Estonci i da oni u tom balansu žive složno i sa uzajamnim poštovanjem.

Ulica je bila mestimično popločana ledom. Trotoari pogotovo.Hotel Barons je u predponoćnim satima izgledao egzotično, onako u polusvetlu, na uglu dve ulice na čijem se špicu uglavio sa raširenim krilima. Teška hrastova vrata, starija od mog oca svakako, uz ne mali napor se otvaraju preda mnom.

Recepcionar mi je dozvolio da iz biblioteke uzmem knjigu 100 najpoznatijih Estonaca u istoriji. Nije imao onu o kojoj mi je Viktor pričao, Estonci u Uzbekistanu.

Lift je bio kao onaj iz filma Hotel Budapest. Pa potrajalo je minut-dva dok nešto nije škljocnulo i pokrenulo ga. Hodnici uski, taman da se prođe, ali ne i mimoiđe i soba, dosta pristojna, sa pogledom na usnule krovove…

Pogled iz restorana na drugom spratu gde je služen doručak otkrivao je mali trg sa crkvom. Ulice su bile delimično okovane ledom, a Sunce se pomolilo negde posle 10 na isto tolikom minusu.

Suur-Karja nosi ovo ime od 1918. god. i svakako je jedna od najstarijih ulica u starom jezgru Talina. Naziv ulice je menjan nekoliko puta od 1305. god. ali ipak manje nego ime i posebno sadržaj koji je zgrada, a sada hotel Barons od 2001. god. U njemu sam proveo nekoliko noći i zahvaljujući razgovoru sa ljubaznim recepcionarima, saznao da istorija ovog zdanja seže u 1832. god. kada je egzistirala kao pivara Revalia. Ipak je najduže poslužila kao banka, počev od Riga Commercial Bank, potom od 1911. god. u nju se uselila Russian Commercial Bank. Nekoliko poznatih nemačkih i engleskih arhitekata učestvovalo je u toku XX veka u rekonstrukciji i dogradjivanju zdanja u kome su do sadašnje namene kroz njega prodefilovale tačno 20 banaka!

Ono što je za mene bilo interesantno, a to je da su posle raspadanja Sovjetskog Saveza u Talin počeli da dolaze biznismeni iz Zapadne Evrope, najčešće iz Engleske, sa pokušajima da tu nastave ili pokrenu svoje poslove.

Tako su dvojica od njih svoju ostrvsku klimu zamenili za ovu baltičku kontinentalnu, udružila svoje napore i u jednoj od najlepših zgrada, čije je krilo zauzeo Sotbys' Batic, na sledećem, simpatičnom trgu koji, posle stotinak metara čini sa još dve ulice ova o kojoj smo prethodno govorili, preko puta Butik hotela Savoy otvorili D'Boiss Bespoce club...

Na pločici koja se nalazi unutar zgrade našao sam ovaj natpis: “Po narudžbi „Revaler kluba“ 1899-1900. godine je na adresi Suur-Karja 20/10 izgrađena karakteristična zgrada u stilu “Second Empire”. Ovaj klub nemačkih džentlmena su prvobitno osnovali književnici 1873. godine i brojao je preko 200 članova. Klub je zatvoren 1920. i zgrada je prodata banci. U sovjetsko vreme u ovoj velikoj kući funkcionisala je Centralna pošta, a ponovno rađanje Nezavisne Estonske Republike 1991. god. zateklo ju je opet kao banku, ali i dom Grčke Ambasade. Kako istorija voli da se ponavlja, od 2017. god. ona je ponovo dom nekih finijih stvari u životu – Kluba D’Boiss Bespoke. “

Dakle, dva engleska biznismena, Luk Dobs, koji je došao iz Jorka pre 15 godina, približno u isto vreme kao i njegov zemljak Džeremi Kasdagli iz Mančestera, obojica se oženila Estonkama (inače lepim ženama), pokrenuli su svoje biznise u ovom lepom gradu na obali Baltičkog mora.

Luk i Džeremy su udružili ideje i snage i odlučili da u ovoj divnoj zgradi sa interesantnom istorijom, osnuju Klub D’Boiss Bespoke u okviru koga, na mestu gde je nekada , pa pre bezmalo 100 godina, bio cigarni lonž Revaler Kluba i aktiviraju novi pod imenom Mareva Bespoke Cigar Club.

I kad je stigao poziv sledeće sadržine :“Moj dragi prijatelju, imam izuzetnu čast i sreću, ne samo da moram da te obavestim, već i pozovem da kao prvi počasni član kluba budeš nazočan jednom od najvećih trenutaka u našoj klupskoj istoriji i doći da tu radost podeliš sa mnom: Po prvi put, Mareva će otvoriti vrata van svoje zemlje. 15. februara je otvaranje Cluba Mareva Tallinn (Estonija). Ona će biti drugi dom za sve naše članove i mjesto topline dobrodošlice svim gostima i prijateljima!! Tako smo ponosni što smo deo D'Boiss-a, koji je svoju vrhunsku ponudu eskluzivne odeće, obuće i ostalih gentmenskih asesora dopunio klubnom atmosferom komfornog cigar launža ... Savršena kombinacija!!

Istorija je majka mudrosti, voli da se ponavlja ali i podseća. Tako je, dok sam se pripemao 15. februara o.g. za gala otkrivanje Mareva Talin kluba, otvarajući stranice virtualnog spomenara, iskočila fotografija sa otvaranja klubnog doma Kijevskog Cigarnog Kluba 15.2. 2008. godine u starom gradskom jezgru, ulici Ivana Franka, dakako, u “Bogospasenom“ gradu Kijevu. I da, takva slučajnost ili “sovpadenie” što bi rekle naše slovenske kolege, preplavila me je emocijama, jer sam u tom gradu proveo ni manje ni više nego 20 godina…

Bilo je svečano, gospodstveno, interesantno za sve goste i učesnike, kako za Luka Dobsa, Džeremija Kasdaglija, tako i posebno emotivno za Marka Bilića. Bilo je mnogo prijatelja Mareva kluba iz 13 zemalja koji su sve ukupno sa pozvanim gostima oba pola i osnivačima, predstavljali interesantno kosmopolitsko društvo, a cigarni launž kluba Mareva Talin na zadimljenu Vavilonsku kulu u kojoj su se mogli čuti razni jezici, ali i prepoznatljiva aroma Bespoke tabaka...

 Tako sam tragom duvanskog dima dobacio i do ovog divnog baltisko-estonskog gradića koji čuva i neguje tradiciju primajući goste otvorenog srca. Svakako ću ponovo doći, da obiđem ono što nisam stigao ovoga puta.

 

 

 

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.