Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Savez ujedinjene opozicije ili samo drugo ime Đilasove koalicije?

Datum: 09/04/2018

Tačno je da formiranje saveza opozicionih stranaka jedini način da se pobedi ovaj režim. Tačno je, jer je to jedini način da opozicija ima instrument kojim Vučić pobeđuje-stranačku infrastrukturu. Opozicioni glasovi moraju biti skoncentrisani na istom broju na glasačkom listiću, jer sa druge strane imaju protivnika koji je već praktično u jednom čoveku skoncentrisao ne samo sve glasove, nego i sve državne resurse. Umesto toga, proces dodatnog slabljenja stranaka vodi u potpuni krah demokratije. Međutim, jedino gore od neformiranja saveza je lažno formiranje saveza, jer bi se time ne samo potrošilo još dragocenog vremena, nego ugasila još jedna nada koja bi samo dodatno povećala broj opozicionih apstinenata. Desilo bi se isto što se desilo i sa pokušajem kandidovanja nestranačkih ličnosti ili sa pokušajem protesta protiv diktature. U tom kontekstu jasno je što je Dragan Đilas izašao sa idejom formiranja saveza. Ipak, nekoliko stvari u njegovom nastupu ostaje nejasno. Ne odričem se unapred mogućnosti da se radi o dobroj nameri i o pozitivnom koraku ka ujedinjenju. Međutim, jednako se ne odričem ni zdravorazumskog rasuđivanja i ukazivanja na određene nelogičnosti. I to ne činim zbog negativnog određenja prema njegovom istupu, već baš suprotno-prema pozitivnom određenju da stvari budu jasno postavljene kako bi se izbeglo ponavljanje grešaka iz prošlosti. I u nadi da su neke stvari koje Dragan Đilas iznosi stvar manje značajnih nejasnoća, a ne više značajnih namera. 

 

Dakle, ostaje nejasno kako to u dobroj nameri ka ujedinjenju opozicije Dragan Đilas kaže “Ja sam predlagao savez, a drugi odbili”, kada je opštepoznato da taj savez godinama predlaže Boris Tadić. I to u onim godinama u kojima je Dragan Đilas bio čak i van politike. Čak i u vreme kada je Đilas otvarao Pupinov most sa Vučićem i  u onim godinama kada ga je Vučić javno nazivao svojim prijateljem, a nakon godina kada je Đilas optuživao Tadića da je napustio DS da bi ušao u Vučićevu vladu. Zatim je nejasno, kako su to “drugi odbili”, kada je upravo Tadić i na ovim izborima do poslednjeg trenutka se borio za to, a potom kada su svi izašli sa pojedinačnim i stranačkim kandidaturama (pa i taj isti Dragan Đilas) odlučio da podrži stranačku opciju, zbog ugroženosti višestranačke demokratije u Srbiji. Dakle, kada već nisu postojale okolnosti da se podrži ujedinjena opcija koja bi dovela do pobede, podržao je makar pokušaj borbe za očuvanje demokratije. U tom smislu nejasno je kako to danas Dragan Đilas poistovećuje podršku ujedinjenju opozicije sa podrškom njemu lično na ovim izborima. Zar se ne bi moglo postaviti onda i njemu kontrapitanje, ako već to kandiduje kao temu, zašto on nije podržao DS? Zar ne bi i to bio korak ka ujedinjenju, jednako kao podrška njemu? Razlika je samo u tome što bi se u slučaju podrške DS-u radilo o okupljanju oko institucije, a u drugom slučaju o okupljanju oko pojedinca. A podsećam da Vučić pobeđuje pre svega institucijom stranačke mašinerije. Protivargument tome bi mogao biti-pa Đilas je osvojio više glasova. 

 

Međutim, tu je potrebno osvrnuti se i na notornu činjenicu da je on poverenje glasača dobio baš na osnovu rezultata koje je ostvario kao gradonačelnik baš te DS. Za glasače je on bio onaj “Đilas iz DS-a”. Osim ako neko nije glasao za neke njegove rezultate koje je u politici ostvario od 2012. Samo onda nije jasno koji su to rezultati. Isto tako, Đilas je na ovim izborima dobio manje glasova nego što su u Beogradu na prošlim izborima dobili Janković i Jeremić. Dakle, i iz tog aspekta njegov rezultat nije korak napred, nego korak nazad. Zatim, kada govori o lošem rezultatu stranaka na ovim izborima, pa zar nije baš u vreme njegovog rukovodstva DS rezultat drastično pao i zar nije on nakon toga napustio tu stranku? I dobro je da se svaki politički akter koji je pokazao da je sposoban da ostvari rezultate i  pobede i koji je borac protiv ove vlasti vrati u politiku i da svoj doprinos, ali nije dobro da ulazimo u formiranje novih zabluda. I nije dobro da se tim zabludama poništavaju drugi akteri. Baš zbog toga što danas pobedu ne može niko da ostvari sam i što je potrebno jedinstvo. I ne bi trebalo da bude bitno ko je šta prvi predložio, ali hajde onda da ne govorimo ni neistine o tome. Kad već nije bitno. 

 

Takođe ostaje dilema kako to Đilas govori o savezu u kom je ključno ostaviti po strani sujete i stranačke interese i o savezu koji ne bi upravo zbog toga trebalo da ima predsednika, već kolektivni organ, a u isto vreme objavi u medijima svoj lični program tog saveza? Zar ne bi trebalo onda i taj program da donese taj kolektivni organ na organu tog saveza, a ne pojedinac u medijima? A onda potom i izmeni taj program, valjda u skladu sa kritikama koje su uputili drugi opozicionari. Ali ipak to ne kaže, pa i ta promena deluje kao izraz još veće sujete i argonacije, a ne uvažavanja mišljenja drugih. Izmenjen program je u tom smislu dobio još “ličniji” pečat. Pored toga, nejasno ostaje i kako to Đilas predlaže savez sa drugim strankama, dok u isto vreme napada te stranke govoreći da bi svaka trebalo da promeni rukovodstvo? 

 

Marketinški je najblaže rečeno zbunjujuće kako danas Đilas na svoj Tviter profil kači tekst koji kritikuje ostale opozicionare, a izdaje se za ujedinitelja opozicije. U marketinškom smislu je još zanimljivije što baš Đilas okači tekst u kom se govori o tome da bi Tadić trebalo da napusti politiku, jer je kompromitovan. Ako je pitanje kompromitovanosti pitanje vršenja vlasti, a koja je onda razlika između Tadića na državnom i Đilasa kao bivšeg gradonačelnika na gradskom nivou? Nije li Đilas prvi na svom nivou vlasti oklevetan i medijski kompromitovan, baš kao i Tadić? Po toj logici, on je poslednji koji bi, makar na principijelnom nivou, trebalo da stoji iza takvih tekstova, ma koliko mu autor nevešto podilazio. Kao čovek iz marketinga, trebalo bi da ume da prepozna da se efekat marketinga ne meri trudom i namerama autora teksta, već njegovom veštinom. Ovakvi prikriveni PR-ovi mu donose potencijalno više štete, nego koristi svakako. Teško je naći odgovor i na pitanje na šta Đilas misli kada kaže da je koalicija okupljena oko njega stožer, ali eto razgovaraće i sa “manjim strankama”. A koju on to “veću stranku” ima u svojoj koaliciji? PSG koja nije ni stranka, nego pokret i Narodnu stranku koja nije nikada ni izašla samostalno na izbore, a čiji je predsednik u zenitu osvojio tek 5%.  Da su kojim slučajem te stranke podržale drugog kandidata i ostale ispod cenzusa, da li bi i onda za Đilasa bile jednako “manje”? Tim pre izgleda da ujedinjenje opozicije uslovljava, a kredibilitet stranaka meri, isključivo odnosom prema njemu lično i njegovoj ličnoj kandidaturi. A nije li to najdalje od ideje ujedinjenja? I na kraju, ako je to ujedinjenje opozicije, pa onda je ujedinjena opozicija već nastupila na izborima i izgubila, jer je ovo što Đilas danas naziva savezom, zapravo koalicija okupljena oko njegove kandidature na nedavno održanim beogradskim izborima. Mnogo je pitanja, jer je potrebno mnogo odgovora pred nedoumicom da li se višegodišnja ideja ujedinjenja opozicije i opozicionog saveza instrumentalizuje da bi se preimenovala jedna ad hoc koalicija. Odgovori su potrebni onoliko koliko je opasno ne potrošiti i jedini projekat koji omogućava pobedu nad Vučićevim režimom. 

 

Još jednom, ova pitanja postavljam u nadi da se ne radi o još jednoj borbi za prvog unutar opozicije, samo drugim jezikom i drugim sredstvima. Jer ukoliko se zaista radi o nameri konačno formiranja organizacije koja može da pobedi ovaj režim, onda bi trebalo da se prestane i sa takmičenjem i krivotvorenjem ko je šta prvi predložio, sa upiranjem prsta u to ko je do sada kriv za razjedinjenu opoziciju i sa međusobnim smenjivanjem i optuživanjem opozicionara. Takve optužbe mogu da budu upućene sa svih svih strana, međutim potrebno je da svi relevantni akteri postanu svesni da od toga nema nikakve koristi. Ovako ispada da oni koji su svesni toga ćute, jer nemaju šta da kažu tim povodom. A imaju. Itekako imaju. Samo u isto vreme imaju i svest o štetnosti takvih optužbi u ovom trenutku i usmereni su na pobedu nad Vučićem, a ne na unutaropoziciono nadigravanje, koje više nego bilo šta drugo doprinosi Vučićevim pobedama. 

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Neele
13.04.2018 - 10:33
Bravo!
Potpisujem svaku reč. U centar.