Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Za sutra najavljuju konačno razvedravanje

Od kada sam pre deset godina ušao u književnost, nisam iskreno znao kakav je to ljudsko-ekonomski talog. Retki su naši pisci koji razumeju život. Razlog tome je zato što nisu bili uličari u mladosti, nisu bili ni zaposleni pa da osete pritisak tranzicije, nigde ne putuju, čak ni kući svojoj neće da odu. Sede u svom incestiuoznom okruženju i prave se pametni. Nekada si takve mogao da prepoznaš po vinjaku i cigareti bez filtera, danas su se okupali i umili. Za one sa plićim umom ova opservacija je potpuna kontra besmislu koji je o prošlogodišnjoj produkciji romana u srpskom izdavaštvu izgovorio član apsolutno devastirane NINove nagrade. Više bih se radovao da me pretuku huligani Rada nego da mi aplaudira ono tužno, usahlo pleme, koje veliča moju prozu, ovenčanu tom i takvom nagradom. “Who’s the fuck NINova prix?!”  

Sujeta plemenske zajednice pisaca nepodnošljiva je. Svi su rođeni kao Ivo Andrić, ili u najmanju ruku kao Kiš ili Duško Radović. Kapor je za njih pisac lakih nota, Preleta niko ni ne spominje, i mrtvog ga se plaše. Seku vene na Miku Oklopa, a nikada ga nisu pročitali, pošto ga ne razumeju. Ne možeš preko noći da napreduješ od stada do Oklopa. Ne daj bože da nekome iskreno kažeš šta misliš o njegovom delu. To se ljuti, jebote. Pa, brate ako si dosadan, preteran, arogantan u svom narativu, šta tačno očekuješ?

 

Mislim da je najgluplje na svetu biti iskren i pozitivan u oceni prema delu svog konkurenta na tržištu. Guram sebe u drugi plan. Ali ja sam takav. Da je napisao loš roman, poštedeo bih Rosu javne kritike. Tugovao bih, što ne mogu da ga pljunem, ne bih da se hijene slade udesom mog drugara. Zato sam uzeo ovaj njegov novi roman sa teškom patnjom. Neće me valjda zajebati? Posle dan i po isčitavanja poslao sam mu poruku: “Pročitao sam te. Ti si bajo Rej Donovan srpskog spisateljstva…”

 

U romanu čudnog naslova, ima delova koji su za mene jako značajni. Drago mi je da je odao počast svom starom kraju, matorcima, fino slika likove, scene, ne davi čitaoca. Prodisao je u tekstu. Postao je pravi dugoprugaš. Mislim da ovo ne može da bude bolje nego što jeste. Stvarno nemam šta da spočitam štivu. Sada bih već da ne pogledam koricu znao da je Rosa pisao. Napravio je veliki korak unapred od svima prepoznatljivog pisca kolumni.

 

Ne pada mi na pamet da vam prepričavam radnju romana niti da Rosu poredim s bilo kim što je omiljena disciplina kritičara da nam pokažu koliko su pametni i načitani, ali molim vas obratite pažnju na engleski deo romana, i intervju jednog od junaka po imenu Saša kada objašnjava novinaru zašto levičari iz mladosti obavezno protokom života odu u desno političko ludilo. Kako emigrant može da mrzi migrante, gotovo je foreznički odrađeno od strane autora. Slom bivše države nama još uvek drage SFRJ autor je skicirao kroz lik Sašine žene. Bila je “mis sveta”, a danas je kasirka u samoposluzi za siromašne. Obratite pažnju na te delove romana. Mislim kazivanjem da mi je žao što ja to nisam napisao, odajem počast Rosinom pisanju. 

 

Rosić izgleda, i jeste fini dečko. Britanski vitez, beogradski panker, vrhunski novinar, ima tu divnu osobinu: ume da popizdi! I onda se kulturno, uz neko samo njemu znano englesko pivo, najeden ovčijim iznutricama, najebe svima keve.

 

Pročitajte Rosu, onda ostavite ovaj roman divne boje korica negde gde možete na njemu da odmarate oči, i shvatite koliko je naš život udaljen od “Odmora na suncu, pošto se davimo u sopstvenoj mizeriji.”

 

Ako je ovo sve od Rose za ovu godinu, dosta je!  

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



KOMARAC
12.02.2019 - 16:21
Rosića nigde nema.
Iako bih ga čitao,(a do sada nisam)što je moja greška,njega nema nigde.Nema ga u gradskoj biblioteci i jedinoj knjižari u Beloj Crkvi.Da ga čitam u jesen svog života,da li ima smisla?Da mi se neko ne smeje ?