Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Latinoamericki individualizam i renesansa

Datum: 10/04/2018

U selu Vegaz, do skoro nezamisliva slika, pripadnici FARC i kolumbijske vojske zajedno na terenu, i to bez oruzja! Neverovatan je taj fenomen- fudbal, ponovo je uspeo ono sto politicarima nije polazilo za rukom decenijama.

Posle poluvekovne intenzivne borbe, gerilskog ratovanja, otmica, pobunjenici Revolucionarnih oruzanih snaga Kolumbije (FARC), potpisali su mirovni sporazum sa vladom u novembru 2016. Sada se FARC pretvara u politicku partiju i polako se integrisu u kolumbijsko drustvo. Najlaksi i najbrzi put su pronasli preko fudbala, cak se razmatra i eventualno ucesce ovog tima u nacionalnoj fudbalskoj ligi.


Prvi korak u nastojanju da pokrenu FC FARC je napravljen, otkrivanje talenata kroz kampove postavljene u naselju Tumako, gde su u toku samoodrzivi projekti, ne samo fudbalski, vec i obrazovni i poljoprivredni. 

Inace, FARC je levicarska paravojna formacija nastala 1964. godine kao oruzano krilo komunisticke partije Kolumbije, sa ciljem da srusi vlast. Medjutim, FARC nikada nije bio u mogucnosti da povede revoluciju, ali se smatra jednom od najefikasnijih gerilskih pokreta u Latinskoj Americi. To se ogleda u njihovoj bezobzirnosti, kriminalnim aktivnostima, kao i proizvodnji i distribuciji kokaina. Bas u ovim poslovima, FARC je u jednom trenutku imao protiv sebe najveceg moguceg neprijatelja. Naravno, bio je to Pablo Eskobar, kralj kokaina! 

Eskobar je bio vodja kartela Medeljin i strastveni navijac Nacionala, lokalnog kluba. Za jedne je bio heroj, za druge terorista, ali jedno je sigurno- obelezio je jednu eru Kolumbije zajedno sa FARC-om. Rodni Medeljin je podigao na svim nivoima, gradio je bolnice, skole, a jedno vreme je bio i politicki aktivan. Imao je predsednicke aspiracije. U svom vlastitom zatvoru, La Katedrala, cesto je organizovao fudbalske meceve na kojima su igrali i tadasnji reprezentativci Kafeterosa (Asprilja, Valderama, Iguita..). 

U Kolumbiji je uvek bilo povezanosti fudbala i narko-kartela, pre svega kroz pranje novca, podmicivanje sudija, a cesto su bosovi bili i na celu klubova. Karteli su dosta ulagali u igrace, pruzali im sve sto pozele, uz samo jedan uslov- da ih ne izdaju! Izdaja se nije prastala, surovo su kaznjavani oni koji su prekrsili pravilo. Imalo je na stotine primera, ali je najbrutalniji bio posle svetskog prvenstva u SAD 1994. Tada je na mecu izmedju domacina i Kolumbije,  nesrecni Andres Eskobar je postigao autogol, kojim su Ameri dobili 2-1. Kolumbijce je taj gol kostao plasmana u narednu rundu, a Andresa  zivota. Ubijen je po povratku iz SAD, ispred svog automobila u Medeljinu sa nekoliko hitaca iz blizine. Povod je bio taj, jer su karteli izgubili velike sume novca kladeci se na Kolumbiju.

Mnogi se i danas pitaju, kako je pao Eskobar? Cinjenica je, da je Pablo zaradio ogromno bogatstvo od prodaje koke, kao i da je novac odlicno skrivao. Zapravo, njegov pocetak kraja je krenuo onog trenutka, kada je hteo da otplati ceo javni dug Kolumbije od nekoliko milijardi dolara! Tim potezom je privukao na sebe sve obavestajne sluzbe, pre svih FBI i CIA, jer je Eskobar preplavio Ameriku kokainom (najvise Floridu), a kongresmeni i senatori nisu dobijali svoj deo.

Iako vise nema ni Eskobara ni FARC-a, narko-karteli, Kali i Medeljin, nastavljaju sa svojim akcijama, pa i na fudbalskim terenima, gde i dalje vlada velika mrznja izmedju klubova iz Medeljina (Independiente i Nacional) i Kalija (Deportivo i Amerika). Kada se sastaju ovi timovi, ulice se pretvaraju u ratne zone, a cesto se mecevi zavrse sa nekoliko zrtava! Takva je danas fudbalska i drustvena slika Kolumbije, i dalje podeljena po pitanju lika i dela Pabla Eskobara.
Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.