Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

5.6. ili već koji oktobar


Malo je već previše slušati o izneverenim očekivanjima i neostvarenim obećanjima. Ko i šta je očekivao i koje ovom narodu bilo šta mogao obećati 2000.god? Te godine je 2 miliona ljudi glasalo Slobodana Miloševića i to pošteno. Oni nemaju bravo na razočarenje.

Ovi drugi su možda i dobili očekivano. Mada, kad se pogleda koliko se ćutalo deceniju pre tog, pošteno se može i zapitati dal su nešto i mogli tražiti. Ćutali su dok su im krali glasove, dok su im davali platu od 5 maraka, dok su u njihovo ime klali i ubijali, dok su im decu odvodili na vojnu vežbu a onda ih vraćali u sanducima, uredno vraćali oružje kad iz demobilišu umesto da reše stvar sa tiraninom. Dal takvi, ma koliko ih ima i zvali se narod, mogu nesto tražiti.

Ta 2 miliona glasača Koštunice mogu samo ćutati jer su se sklanjali do tad. Dobili su puno: priznatu državu, novac koji vredi, platu za koju se nesto moze kupiti, niko ih ne ubija svakog proleća novim ratom, bar ne do sada, mogućnost da biraju kako će živeti.

I možda baš tu mogućnost izbora nisu shvatili, jer im je izbor izgleda, bežanje ili mazohizam. Trpe, ćute ili pobegnu. 

Zato, mislimda je više previše o nadanjima naročito i od onih za koje se narod nadao da neće više nikad da ih vidi. Al izgleda nismo pljunuli u pazuhe.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.