Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Милица Миљанова у очевим ципелама прва на фронту

Милица Миљанова

Да ивер не пада далеко од кладе, како каже стара српска пословица, можда је најбоље доказала Милица Миљанова, ћерка чувеног војсковође, књижевника и једног од највећих мислилаца 19. века, војводе Марка Миљанова. Своју војничку славу војвода Миљанов стекао је предводећи црногорску војску у борбама на Фундини у августу 1876. када је задао коначни ударац турским снагама и донео можда најважнију победу у рату за независност Црне Горе. О Марку као књижевнику поједини критичари су говорили да је прави и једини настављач дела Његоша, и да се може сврстати у класике српске књижевности. Али и да Марко у појединим деловима превазилази Његоша.

Марко се 1858. године венчао са Милосавом, ћерком попа Риста Пилетића. Након 18 година брака Марка Миљанова задеси тешка породична жалост. У кратком временском интервалу једно за другим, умрли су му отац, мати и супруга. Од породице остадоше му три кћери – Анђа, Милица и Јока – које он поведе на Цетиње, да би их тамо могао школовати. Марко је успео да своје национално уверење, поимање живота и ратнички код пренесе и на своје наследнице.  

Дан уочи своје смрти , 1901. године, Марко је записао: “… на аманет ви моја Стефа и моја част. Збогом! Не могу више!” Ове речи су биле аманет и мото породице Марка Миљанова а посебно је ћерка Милица желела да сачува часно име породице Марка Миљанова. Када је почео први балкански рат 1912. године Срби су као никада пре са одушевљењем кренули у рат и коначни обрачун са Турцима. Како иза Марка Миљанова није остао мушки наследник, његова ћерка Милица је осећала обавезу и одмах се лативши пушке пријавила у Моравски летећи одред, под командом пуковника Стеве Миловановића у Врању.

Како је женама било забрањено да учествују у рату са оружјем на фронту не можемо са сигурношћу тврдити да ли се Милица попут Милунке Савић пријавила под мушким именом или су јој због заслуга њеног оца „прогледали кроз прсте.“

Милица је учествовала је у многим биткама током два балканска рата и била је врло поштована од стране официра и војника. Часопис „Балкански рат у слици и речи“ у броју 6. који је објављен  24. фебруара 1913. доноси кратак текст под насловом „Жена херој. Милица Лазовић, ћерка Војводе Марка Миљанова“. Како је текст кратак али врло интересантан, преносим га у целини:

„У госпођи Лазовићки, на глас објаве рата узаврела је крв Марка Миљанова, па је и она с пушком у руци потекла у помоћ ослобађању браће. Са моравском летећом бригадом пуковника Стеве Миловановића госпођа Лазовића издржала је све ратне штрапаце, а да нигде посустала није. Она је својим мушким и јуначким држањем учинила част српском женскињу и показала се достојним дететом једног од највећих јунака новога доба. Не имајући од срца мушка порода прослављени кучки херој, медунски Обилић, војвода Марко Миљанов тешка срца је склопио своје уморне очи, а кости његове под тврдим Медуном задовољно сада почивају у вечном миру јер крв његова није усахнула ни у жилама женске деце његове. Госпођа Лазовићка није прва Црногорка, која је са пушком пошла на бојно поље, а ни ово јој првина није, јер ју је славни отац и као младо девојче уза се водио у борбу против Турака, али је њена готовост да се већ у поодмаклом добу своме бори против душмана, када се и мушки ослобађају војних дужности, достојна је нашег признања и поштовања.“

Нажалост није много тога осталог записаног о овој невероватној жени. Поред ратне судбине коју је делила са славним српским женама херојима, попут Милунке Савић, Софије Јовановић, Василије Вукотић... Милица је поделила и животну судбину жена хероја након ратова а то је заборав.

 

 

 

Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Slavoljub Vesović
03.12.2018 - 15:47
Samo žena heroja?
Zašto u skupštini od 2008. godine stoji predlog zakona o ratnim veteranima i ne donosi se. Jer će koštati državu koju su branili a mnogi i poginuli. Eventualno primoravanje bi potrajalo da još malo potencijalnih korisniika \"privilegija\", prirodno napusti svet. Pa mi imamo samo borce iz NOB-a. A učesnici rata, jer to je jedan rat bio, devedesetih, nigde nema. Uostalom to je u tradiciji naših vladajućih struktura: \"Sve će to narod pozlatiti!\"