Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Zdravlje

Moć sna: Kako nespavanje utiče na mozak

San deluje samo ako ga ima dovoljno. Možda šaka pilula može da nas patosira, ali ništa ne može da se poredi sa onim što san čini našem telu, uprokos svoj toj haj-tek farmaceutskoj industriji. Stručnjaci su proglasili odsustvo sna epidemijom našeg vremena
Priredila Zorica Marković
Datum: 08/01/2019

Moć sna: Kako nespavanje utiče na mozak

Foto: Profimedia

Kad nam glava utone u jastuk svake noći, spremni smo da pomislimo kako smo se predali. Ne samo iscrpljenosti, iako je i ona tu, već i našem umu, uzimajući kratko odsustvo od stvari na koje se fokusiramo dok smo budni. Odlazimo na "idle", vraćaju se akciji kad nam alarm zapišti iz sve snage pored glave.

To mi mislimo da se dešava.

U stvari, kad se svetla pogase, naš mozak kreće sa radovima - ali na sasvim drugačiji način nego kad je u budnom stanju. Noću legije neurona hitaju u akciju, i kao svaka druga dobro trenirana jedinica, ćelije rade u savršenoj harmoniji, odašiljući električne signale koji poplave mozak umirujućim, hipnotičkim tokom. Za to vreme, data procesori razvrstavaju more informacija koje su punile mozak celoga dana brzinom nesagledivom u realnom vremenu. Mozak "skenira" i sebe kako bi se osigurao da nije narušena fantastična ravnoteža hormona, enzima i proteina. I sve vreme, ćelije "čistači" ubrzano rade na rasterećenju mozga, eliminišućisve ono što mu nije potrebno, a može da mu stvori probleme u funkcionisanju.

To je naš mozak dok spavamo. To je naš prirodni lek, moćniji nego bilo koji lek koji može da regeneriše i podmladi naš mozaki telo. Preproručenih sedam do osam sati svakog sna mogu da poprave koncentraciju, izoštre pamćenje i pokrenu sistem koji reguliše našu težinu.Ako bismo spavali koliko nam je potrebno, svi bismo bili manje skloni dijabetesu tipa dva, lakši i svežiji i sasvim sigurno bismo lakše podnosili depresiju i anksioznost. Čak bismo snizili rizik od razvoja Alchajmera, osteoporoze i kancera.

Problem je što san deluje samo ako ga ima dovoljno. Možda šaka pilula može da nas patosira, ali ništa ne može da se poredi sa onim što san čini našem telu, uprokos svoj toj haj-tek farmaceutskoj  industriji. Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju proglasio je nedovoljnost sna epidemijom našeg vremena.

Sve kasnije ležemo, odlažemo odlazak u krevet pod izgovorom obaveza, misleći da osećaj dremljivosti sledećeg dana jeste samo bezopasna i prolazna posledica. Ipak, praksa je pokazala da je skoro 40 odsto odraslih zaspalo na trenutak tokom dana prethodnih meseci, a pet odsto u trenutku dok je vozilo. Insomnija ili isprekidan san dupliraće šanse da zaposleni sledećeg dana uzme slobodno zbog bolesti.  Polovina nas priznaje da im taj umor otežava koncentraciju na posao. Nove generacije nisu ništa bolje: 45 odsto tinejdžera ne spava preporučenih devet sati, pa ne čudi što 25 procenata njih zaspi na času najmanje jednom nedeljno. Dovoljno ozbiljan problem da Američka akademija pedijatara odobri ideju o pomeranju početka školskih časova za decu stariju od deset godina na kasnije sate, kako bi deca mogla da se dovoljno naspavaju. Možda bi Srbija trebalo da revidira svoje pomeranje školskog časa na pola osam?

Stručnjaci za san već neko vreme bili su zabrinuti zbog toga šta radimo svom telu, ali novi uvid u to šta noćni san znači za naše ukupno zdravlje učinilo je njihovu poruku alarmantnijom.

San je jedino vreme kada mozak može "da dođe do daha".  Da to ne uspeva, veruje se da bi se "udavio" u sopstvenom biološkom đubretu, sastavljenom od toksičnih slobodnih radikala  koje stvaraju ćelije radilice do potrošenih molekula koji su nadživeli njihovu korisnost.

"Svi želimo da gurnemo sistem, da izvučemo najviše iz naših života, a spavanje se isprečilo tome", kaže dr Sigrid Vizi, profesor medicine na Univerzitetu Pensilvanija. "Ali moramo da znamo koliko možemo da gurnemo sistem i izvučemo se s tim".

Vizi kaže da su moždane ćelije koje ne dobijaju potrebnu pauzu tokom noći kao radnik koji neprestano radi duplu smenu, i na kraju, kolabira.

Radeći s miševima, ona je otkrila da neuroni tokom noći stvaraju antioksidansekoji čiste potencijalno otrovne slobodne radikale. Ali  čak i nakon kratkog perioda sna "ćelije rade naporno ali ne mogu da proizvedu dovoljno antioksidanasa što čini da slobodni radikali ubrzano jačaju a neki neuroni odumiru". A kad te ćelije odu, otišle su zauvek.

Nakon nekoliko nedelja redukovanog sna, miševi - čiji su mozgovi dobar pandan ljudskim u laboratorijskim istraživačima - "bili su pospaniji kada bi trebalo da budu aktivni i imali su mnogo više poteškoće da konsoliduju san tokom noći".

To se događa i našem mozgu dok stari, kaže Vizi, kako nervne ćelije postaju efikasnije u čišćenju svog "đubreta". "Pravo pitanje je: šta radimo našem mozgu ukoliko mu ne pružimo dovoljno sna? Ako hronično iznurujemo sebe, da li zaista činimo da on ubrzano stari?", pita se ona. Istraživanja su pokazala da je moguće da mozak tinejdžera koji je hronično "neispavan" počinje da liči na onaj kao kod mnogo starije osobe.

"Hronična nesanica je stres za telo", kaže dr Piter Liu, profesor medicine na UCLA medicinskom centru i LA biomedicinskom institutu za istraživanje. Način na koji živimo sada - proveravajući telefon svakih minut, pretrpavajući dnevni raspored ili raspored našeg deteta, ne uzimajući vremena da se čak i u krevetu udaljimo od ekrana - dovodi do povećanja nivoa hormona stresa kao što je kortizol, i sve to remeti naš unutrašnji sat. Naše telo, jednostavno rečeno, ne zna kada je prirodno vreme da zaspi. A kad je mozak neispavan, glialne ćelije, koje služe kao pomoćnici i čistači, nisu dovoljno efikasni u čišćenju "đubreta mozga". To je kao da đubre počnete da odnosite na tri nedelje umesto svake. I kao svako đubre koje se nagomila, počne da utiče na zdrave ćelije, što, između ostalog, može da ubrza nastanak degenerativnih bolesti mozga tipičnih za starost.  Ova saznja se koriste u istraživanju zbog čega Alchajmer napada mozak starih ljudi.

Zbog toga istraživači veruju da će nova otkrića jednom za svagda promeniti način na koji postavljamo prioritete kao društvo koje kasno odlazi na spavanje i društvo čija skoro polovina ne dobije svojih sedam do devet sati sna. Dremka nije rešenje, iako je svaki san dobrodošao. Istraživanje na UCLA pokazaloje da hronično neispavani ljudi koji bi tokom vikenda spavali u cugu deset sati, imali su bolju sposobnost insulina da reguliše šećer u krvi. Ali to ne znači da možete tek tako da odložite san i kasnije da ga nadoknadite s istim rezultatom.

"To je kao da kažete ljudima da jedu zdravo samo tokom vikenda, dok ostalih dana mogu da jedu šta god žele", kaže Liu, profesor medicine na UCLA. Lekovi nekome pomažu da se uspava, dok za druge nisu baš srebrni metak.

"Pilula za spavanje utiče na jedan deo mozga, i nikad neće postojati savršena pilula za spavanje jer ne možete zaista da kopirate različitehemijske procese različitih delova mozga da biste prošli kroz sve faze sna", kaže dr Nensi Kolop, direktor Emori Univerzitetskog centra za san. Ali, bilo kakav san pod lekovima bolji je nego nikakav san.

Trik je u tome što mi nismo svesni kako potcenjivanje sna utiče na nas. Studije pokazuju da ljudi koji spavaju manje od osam sati svake noći nisu najuspešniji na testovima koncentracije i memorije, ali ne osećaju bilo kakve teškoće ili slabljenje pamćenja. To samo utiče na to da nastavimo sa sve kasnijim odlaskom u krevet. Ideal je resetovati organizam prirodnim procesom spavanja, treniranjem našeg tela da zaspi svake noći i budi se svako jutro u isto vreme. Tih sedam do devet sati sna - bez svetlosti bilo kakvog ekrana - nisu više luksuz.

Kažu da će jednog dana nesanica biti tretirana kao izloženost zagašenju, toksinima u vodi ili kao pasivno pušenje. To kako spavamo biće deo bilo kog rutinskog pregleda, a naše navike odlaska u krevet  govoriće lekarima zbog čega nam je organizam u takvom stanju.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.