Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Zašto jesti bio-proizvode: Kolektivna i individualna korist

Udruženje „Buduće generacije“ objavilo je 20. februara jedan izveštaj o zastupljenosti pesticida u poljoprivrednim proizvodima: 73% analiziranog voća i 41% povrća bilo je kontaminirano. Kako osnažiti interes za bio ili organsku poljoprivredu? Šta kažu naučne studije o dobrobiti koju ona donosi u pogledu životne sredine i zdravlja
Piše Kler Lekuvr, preveo Aleksandar Stojanović
Datum: 12/10/2018

Organska poljoprivreda objedinjuje prakse čiji je cilj da pomažu očuvanju ekosistema i pravednosti prema poljoprivrednicima. Upravo odsustvo sintetičkih pesticida značajno smanjuje njen uticaj na životnu sredinu i zdravlje. Proizvedeni u laboratorijama, molekuli od kojih se sastoje proizvodi za zaštitu bilja pratili su napredak poljoprivrednih prinosa na celoj planeti. Ali, već nekoliko decenija, raste svest o efektima intenzivne upotrebe sve raznovrsnijih hemijskih proizvoda.

Na primer, već dvadeset godina beleži se široko rasprostranjeno zagađenje površinskih i podzemnih voda nitratima i supstancama za zaštitu bilja. Prema poslednjim podacima Agencije za vodu, 2014. godine, 87% posmatranih vodenih tokova sadržalo je najmanje jedan pesticid (1). Dve najčešće uočene supstance su AMPA, jedan metabolit glifosata, zatim glifosat, čuveni pesticid koji je Svetska organizacija za zdravlje klasifikovala kao verovatno kancerogen. Između 1994. i 2013, 39% zatvorenih rezervi pijaće vode bilo je zaraženo nitratima i pesticidima (2). Ova poljoprivredna zagađenja i njihovo uklanjanje koštala bi između 640 i 1.140 miliona evra godišnje (3). „Mi znamo da je prevencija manje skupa od popravke“, kaže Patricija Blank, generalna direktorka agencije za vodu Sena–Normandija. „Još od pre dvadesetak godina, agencije za vodu su zato počele da finansiraju projekte promene poljoprivrednih praksâ, jer imamo stvarni problem zagađenja voda.“

Konvencionalna poljoprivreda takođe utiče na biodiverzitet. „Svi radovi idu u istom pravcu: smanjenju broja vrsta insekata“, rezimira Aksel Dekurtje, naučni direktor Nacionalnog instituta za agronomsko istraživanje (INRA). U oktobru 2017, jedno novo istraživanje objavilo je da je došlo do gubitka biomase letećih insekata od 76 do 82 odsto tokom dvadeset sedam godina na različitim mestima u Nemačkoj (4). Kada je reč o pticama, broj vrsta u poljoprivrednim sredinama je pala za polovinu između 1989. i 2013. godine (5). Naravno, nije lako odrediti tačne uzroke gubitka biodiverziteta. Kao glavni razlozi istaknuti su širenje bolesti, nestanak staništa i upotreba proizvoda za zaštitu biljaka. Ali, prema jednom dobro dokumentovanom članku, pesticidi igraju odlučujuću ulogu u opadanju broja insekata koji vrše oprašivanje  (6).

Što se tiče staništa, bio-poljoprivrednici daju prednost travnjacima na kojima se smenjuju poljoprivredne kulture, sa živom ogradom i biljnim zajednicama. „Raznovrsnost je glavni ključ agroekologije“, potvrđuje Nataša Sotero, agroekonomistkinja u Tehničkom institutu za bio-poljoprivredu. Ove prakse povećavaju broj biljaka, paukova i crva koji žive u zemlji, kao i insekata, ptica ili čak sisara. Povećanje raspoloživih izvora hrane podstiče razvoj takozvanih pomoćnih vrsta – slepih miševa, ježeva, guštera ili nekih insekata i krpelja – koji smanjuju pritisak štetočina.  

Prepoznati posledice primene pesticida

Kada posmatramo uticaj ljudskih aktivnosti, često zaboravljamo na zemljišta. Međutim, značajna upotreba pesticida, azota i fosfora njih ne štedi. Prekomerno đubrenje ih čini kiselim i izaziva pojave razmnožavanja algi, kao što su zelene plime u Bretanji. Sintetički pesticidi zagađuju zemljište i uništavaju život mikroorganizama koji se nalaze u njemu. Bio-poljoprivreda podstiče pokrivanje zemljišta zasadima i tako izbegava eroziju. U principu, zemljište na farmama sa bio-proizvodnjom sadrži veće količine organske (žive) materije, procenjuje se oko 37,4 tone po hektaru organskog ugljenika, u poređenju sa 26,7 u konvencionalnoj proizvodnji (7). U bio-farmama, 64% poljskih useva čine livade, u poređenju sa 16% u konvencionalnim, ali i više mahunarki u plodoredu (plodored predstavlja sistem biljne proizvodnje kojim se uvodi redosled u gajenju biljaka na određenoj površini, kako u vremenu tako i u prostoru. Na ovaj način se teži da se zameni biološka ravnoteža koja vlada u prirodnim biocenozama, prim. prev.) i bolja je pokrivenost zemljišta tokom zime (8). Sve ove prakse doprinose smanjenju emisije ugljen-dioksida, što može doprineti kontroli globalnog zagrevanja.

Vrednovanje poljoprivrednih sistema podrazumeva uzimanje u obzir njihovih socijalnih efekata. Na primer, diverzifikacija proizvoda i prodajnih sistema u organskoj proizvodnji, sa više kraćih tokova, zahteva više zaposlenih. Jedan izveštaj o spoljnim troškovima organske poljoprivrede otkriva da u dve trećine farmi, ove poslednje stvaraju više radnih mesta (9). S druge strane, u brojnim aktivnostima u kojima poljoprivrednici doživljavaju finansijske poteškoće, prelazak na organsku proizvodnju je održiva opcija, što objašnjava zašto su između 2005. i 2016. godine poljoprivredne površine sa organskom proizvodnjom porasle sa 2% na 5,7%. To se vidi u proizvodnji mleka, voća i povrća. „Često se, pre svega, radi o ekonomskim ulozima koji utiču na promenu“, primećuje Mark Benoa, ekonomista i kodirektor Unutrašnjeg odbora za bio-poljoprivredu INRA. „To je povezano sa čuvenim makazama cena: cena namirnica se smanjuje dok se cena energije, stočne hrane i proizvoda za zaštitu bilja povećava. Za mleko, uzgajivači vide da ekološka proizvodnja bolje funkcioniše, da je isplativija.“

Iznenađujuće je da se ovi podaci retko iznose. Argumenti koji pogađaju u metu su više u vezi sa zdravljem. Da li bio-poljoprivreda ima efekta u ovoj oblasti? Da bi se to proverilo, treba se pozabaviti direktnom i indirektnom izloženošću proizvodima za zaštitu bilja. Za razliku od farmera i lokalnih stanovnika, potrošači nisu u direktnom kontaktu sa ovim proizvodima. Međutim, ukupan efekat sistema bio-proizvodnje prevazilazi pojedince, i zanimljivo je uzeti u obzir korist celokupnog stanovništva.

Prvo treba napomenuti da neki proizvodi bio-poljoprivrede, na opšte iznenađenje, sadrže tragove sintetičkih pesticida: prema jednom izveštaju od 2015, njih je sadržalo 45% konvencionalnih proizvoda, ali i 12% bio-proizvoda (10). To je uglavnom povezano sa kontaminiranošću susednih parcela i sa periodom prelaska zemljišta na bio-proizvodnju. Direktna izloženost mnogim proizvodima za zaštitu bilja izaziva razne zdravstvene probleme (rak, urođene deformacije, itd.). Godine 2013, u jednom zajedničkom izveštaju, više specijalista Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinsko istraživanje (INSERM) pregledalo je naučnu literaturu koja se bavi efektima pesticida na zdravlje (11). „Kao prvo, primećuje se da su farmeri manje podložni nego ostalo stanovništvo obolevanju od raka organa za varenje, debelog creva, i raka kao posledice pušenja, kao što je rak pankreasa, bešike i gornjih disajnih puteva. To, međutim, zavisi i od starosti i vrste radnika“, naglašava Pjer Lebej, predavač na Univerzitetu Kaen–Normandija i istraživač u Centru Fransoa Bakles.

S druge strane, pronađena je veza između upotrebe sintetičkih agenasa i povećanog rizika od razvoja Parkinsonove bolesti, ne-Hočkinsovog limfoma (LNH, limfnog kancera), višestrukog mijeloma (raka krvi) ili Alchajmerove bolesti. Oni koji primenjuju pesticide i zaposleni koji ih proizvode imali bi od 12 do 28 odsto dodatnog rizika da dobiju rak prostate, a da pritom nije moguće da se on preciznije dovede u vezu sa nekom posebnom supstancom. Za žene izložene tokom trudnoće, studije pokazuju pretpostavku da postoji veza između kongenitalnih malformacija i leukemije. Među inkriminisanim supstancama, lindan, DDT i malation su često uključeni u razvoj ne-Hočkinsovog limfoma. Nakon duge bitke, Parkinsonova bolest i ne-Hočkinsov limfom su prepoznati kao profesionalna oboljenja.

Od tada, druge studije donose nove dokaze. Grupa Agrikan, koja je započela sa radom 2005. godine, ima cilj da utvrdi pojavu raka kod poljoprivrednika u periodu od najmanje deset godina. „Za sada, u poređenju sa ostatkom populacije, zapažamo od pet do 30 odsto više ne-Hočkinsovih limfoma, raka prostate i karcinoma kože, kao što su melanomi“, objašnjava Pjer Lebeli. Nekoliko studija je usmereno na hlorpirifos, koji u slučaju izloženosti tokom prenatalnog perioda može dovesti do problema u vezi sa razvojem mozga. „Danas se sa sigurnošću zna da su DDT i hlorpirifos opasni za razvoj mozga. Ali više od sto pesticida može uticati na mozak. Potrebno je mnogo dokaza da bismo to potvrdili. Već ima mnogo istraživanja, ali često vidimo mešovitu izloženost koja komplikuje izolaciju pesticida“, naglašava Filip Grandžean, epidemiolog na Univerzitetu Južna Danska. Natali Žas, istoričarka u INRA, veruje da je realnost zdravstvenih problema u vezi sa proizvodima za zaštitu bilja maskirana nedostatkom podataka, zbog slabe vidljivosti povreda i poteškoće da se one dovedu u vezu sa slabim dozama. Ona primećuje da u Francuskoj postoji nedostatak interesa više od trideset godina za ova pitanja, koja se smatraju „glavnom cenom tehničkog napretka u poljoprivredi (12)“.  

Od osamdesetih godina prošlog veka neke studije su primetile kvalitet hrane iz bio-proizvodnje. „One pokazuju da bio-proizvodi sadrže veću količinu karotenoida, [antioksidanata], masnih kiselina i vitamina E“, kaže Denis Leron, direktor istraživanja u penziji, specijalista za ishranu u Insermu. U oktobru 2017, jedna od tih studija je sumirala svoj napredak koji je postignut po ovim pitanjima (13). „U najpouzdanijim rezultatima postoji razlika u polifenolima, koja je važnija u bio voću i povrću, i manje kadmijuma [toksičnog metala]. Međutim, nema tako velike razlike u rezultatima“, naglasio je Aksel Mije, jedan od autora tog članka, istraživač u Institutu Karolinska, u Švedskoj.   

Manji rizik od gojaznosti

U Francuskoj je 2009. godine objavljena jedna velika epidemiološka studija: grupe NutriNet-Sante (14). Prema prvim rezultatima, ishrana bio-hranom smanjila bi za 23% rizik od gojaznosti (15). „Primećeno je da je gojaznost manja kada se uspešno izdvoje faktori povezani sa načinom života. Čak se može videti razlika među osobama koje sve imaju uravnoteženu ishranu“, izjavljuje Emanuel Kese-Gijo, epidemiolog u INRA, rukovodilac ovog istraživanja. Kao objašnjenje, iznose se dve pretpostavke. S jedne strane, veća količina omega 3 masnih kiselina i antioksidanti u bio-proizvodima smanjiće metabolički sindrom, koji može dovesti do gojaznosti i rizika od dijabetesa tipa 2. S druge strane, osobe za koje se smatra da imaju uravnoteženu ishranu konzumiraju više povrća i voća, ali kada nije iz bio-proizvodnje, ono sadrži mnoge proizvode za zaštitu bilja. Međutim, više studija primećuje vezu između izloženosti pesticidima i povećanja gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Zdravstveni problemi vezani za proizvode za zaštitu bilja imaju već dugu istoriju. „Prve hemijske supstance korišćene u poljoprivredi koje su izazvale velike kontroverze bila su jedinjenja arsena, krajem XX veka“, kaže Natali Žas. Arsen će biti konačno uklonjen tek 2001, nakon nekoliko ograničenja njegove upotrebe. Tako su tokom vremena uklonjene mnoge supstance. Među najpoznatijima, porodica organohlorina, ali i neka organofosforna jedinjenja. Neki veruju da ova izbacivanja pojedinih jedinjenja iz upotrebe dokazuju da sistem regulacije sintetičkih proizvoda dobro funkcioniše. Osim što povlačenje često stiže previše kasno, i što ovi proizvodi imaju efekte dugo nakon zabrane, kao što je hlordekon na Antilima, ili atrazin, koji je zabranila Evropska unija 2003, ali koji se i dalje nalazi u većini reka.

Daleko od toga da je pronađena zamena za pesticide, svaka zabrana rezultirala je pojavom novih supstanci koje su predstavljane kao manje opasne. „Zabranjene su one koje se dugo zadržavaju u tkivima životinja, ali nove se vezuju sa vodom. Tako da se one više akumuliraju u zemljištu“, objašnjava Aksel Dekurtje.

Pod pritiskom finansijskih interesa, administrativna i zdravstvena mašina koja upravlja rizicima vezanim za pesticide izgleda pomalo zarđala, mada bi gomilanje naučnih podataka trebalo da dovede do mnogo bržeg razvoja boljih proizvodnih metoda.

(1) „Surveillance des pesticides dans les eaux françaises“, Generalni komesarijat za održivi razvoj (CGDD), Ministarstvo za ekološku i solidarnu tranziciju, Pariz, 19. juni 2017.

(2) „L’eau et les milieux aquatiques. Chiffres-clés. Édition 2016“, CGDD, februar 2016.

(3) „Coûts des principales pollutions agricoles de l’eau“, Études & documents, no 52, CGDD, septembar 2011.

(4) Caspar A. Hallmann et al., „More than 75 percent decline over 27 years in total flying insect biomass in protected areas“, PLOS One, 18. oktobar 2017.

(5) „Évolution de l’abondance des oiseaux communs“, CGDD, 24. oktobar 2014.

(6) Ben A. Woodcock et al., „Impacts of neonicotinoid use on long-term population changes in wild bees in England“, Nature Communications, br. 7, London, 16. avgust 2016.

(7) Andreas Gattinger et al.,Enhanced top soil carbon stocks under organic farming“, PNAS, vol. 109, br. 4, Vašington, 30. oktobar 2012.

(8) „Enquête pratiques culturales 2011“ (PDF), Agreste. Les Dossiers, no 21, Ministarstvo poljoprivrede, hrane i šuma, Pariz, juli 2014.

(9) Natacha Sautereau et Marc Benoit, „Quantifier et chiffrer économiquement les externalités de l’agriculture biologique?“, Tehnički institut za biološku poljoprivredu, Pariz, novembar 2016.

(10) „The 2015 European Union report on pesticide residues in food“, EFSA Journal, Autorité européenne de sécurité des aliments, Parma, 7. april 2017.

(11) „Pesticides. Effets sur la santé. Synthèse et recommandations“, Nacionalni institut za zdravlje i medicinsko istraživanje, Pariz, juli 2013.

(12) Nathalie Jas, „Pesticides et santé des travailleurs agricoles en France. Questions anciennes, nouveaux enjeux“, Courrier de l’environnement de l’INRA, no 59, Pariz, oktobar 2010.

(13) Axel Mie et al.,Human health implications of organic food and organic agriculture : a comprehensive review“, Environmental Health, London, 27. oktobar 2017.

(14) Julia Baudry et al.,Contribution of organic food to the diet in a large sample of French adults (the NutriNet-Santé Cohort Study)“, Nutrients, Bazel, 21. oktobar 2015.

(15) Emmanuelle Kesse-Guyot et al.,Prospective association between consumption frequency of organic food and body weight change, risk of overweight or obesity: results from the NutriNet-Santé Study“, British Journal of Nutrition, Kembridž, januar 2017.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.