Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Iranski diktat Donalda Trampa

Prošlog 8. maja, predsednik SAD je, u skladu sa željama Saudijske Arabije i Izraela, odlučio da povuče svoju zemlju iz iranskog nuklearnog dogovora i da sa tom zemljom odmeri snage. Ovaj njujorški mogul je sklon riskantnim opkladama, neobaziranju na zakone i upadanju u klinčeve sa svojim poslovnim partnerima. Međutim, ovaj put na kocku stavlja mir čitavog regiona
PIŠE IBRAHIM VORD
Datum: 21/07/2018

Iranski diktat Donalda Trampa

Foto: Tanjug - AP

Donald Tramp je svoju karijeru izgradio na ideji da se svaki dogovor može promeniti. Kad bi neka njegova zgrada bila završena, ovaj investitor bi koristio loš kvalitet radova (ili neki drugi izgovor) da izbegne da izvrši svoje obaveze. Stoga bi nametao nove uslove u raznim poslovima, saopštavajući na primer: „Platiću vam samo 75% dogovorene sume.“ Uzmi ili ostavi. Oni koji bi ponudu odbili, morali su da ga izvode pred sud, rizikujući da izgube i vrednost skupih sudskih troškova u okršaju sa advokatima lukavim koliko i opasnim. U svojoj knjizi Trump: Think Like a Billionaire („Tramp: Misli kao bilioner“) iz 2004. godine, on savetuje čitaocima da se „uvek svađaju oko računa“. Njegova reputacija lošeg platiše je dobro poznata dobavljačima i bankarima među kojima mnogi odbijaju da posluju sa njime (1). 

U Think Big and Kick Ass in Business and Life („Budi ambiciozan i rasturaj u poslu i životu“, 2007), kaže da voli da „smaže protivnike i da skupi kajmak“, kao i da se ruga bankarima koji su izgubili svote koje su mu pozajmili. „To je njihov problem; ne moj. Rekao sam im da nisu morali da mi pozajme taj novac.“ Dojče bank, jedina velika firma koja još uvek sarađuje sa Tramp enterprajzom, naučila je bitnu lekciju. Dve hiljade osme godine, u jeku finansijske krize, tužila je ovog biznismena zbog neplaćenog duga od 40 miliona dolara. On je prešao u kontranapad, zahtevajući da mu se isplati slatka suma od tri milijarde dolara. Njegov argument? Problemi sa nelikvidnošću njegove kompanije su posledica finansijske krize; a Dojče bank je među onima koji su za nju odgovorni... Banka mu je odobrila produženje duga od pet godina (2). Budući predsednik je brzo shvatio da pretnja sudskim postupkom može da ima zastrašujući efekat. Procenjuje se da je kao oštećeni i kao okrivljeni učestvovao u preko 3.500 sudskih postupaka.

Kao početnik u politici, Tramp je obećao da će svoj talenat „najboljeg trgovca u istoriji“ staviti na raspolaganje Americi. Izjavio je da će, ako bude izabran, „ukinuti strašan sporazum“ iz Beča o iranskom nuklearnom programu, kao i Pariski sporazum o klimatskim pitanjima. To što njegove odluke nisu u skladu sa međunarodnim pravom ili što im se drugi potpisnici protive njemu nije bilo važno. Njegov pristup nosioca božanskog prava, kao i njegovo nepoznavanje istorije i diplomatije, ukršta se sa potrebom da poništi legat svog prethodnika. Svestan da krši norme, on je ponosan na svoj instinkt i raduje se što na polju međunarodnih odnosa primenjuje svoje veštine izgrađene tokom karijere biznismena za nekretnine i zvezde rijaliti programa.

Nakon višegodišnjih pregovora, Iran, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija) i Nemačka potpisali su 14. jula 2015. godine „Zajednički sveobuhvatni plan akcije“ u Beču. On je potvrđen 20. jula 2015. jednoglasno usvojenom Rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti UN. U zamenu za obustavljanje programa istraživanja vojne nuklearne tehnologije i uvođenje međunarodne nadzorne misije do 2025. godine, sankcije Saveta bezbednosti protiv Islamske Republike, uvedene 1995, bile su postepeno ukinute.

Očekivane ekonomske prednosti činile su ključnu komponentu sporazuma. Međutim, iako se trgovina Irana sa inostranstvom znatno uvećala, ona je daleko od buma koji je očekivan pre tri godine – glavni razlog tome je opstanak pređašnjih sankcija koje je američki Kongres usvojio u zoru Islamske revolucije 1979. godine. Američka neiskrenost bode oči brojnim Irancima: vlasti u SAD ostaju nedorečene u pogledu dolarskih transakcija kako bi obeshrabrile potencijalne investicije i izvoznike. Na primer, francuski izvoz u Iran se utrostručio, sa 500 miliona evra u trenutku potpisivanja sporazuma na 1,5 milijardi 2017.

Iako se često naziva „otpadničkim režimom“, Iran je ispoštovao svoje obaveze, što je potvrdila i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i povremena ispitivanja američke vlade. To objašnjava zbog čega je predsednik Tramp, koji je na tu funkciju stupio 20. januara 2017, tek 8. maja 2018. istupio iz ovog sporazuma. Njegove prednosti priznali su i državni sekretar Reks Tilerson, kao i general Herbert Rejmond Mekmaster, savetnik za nacionalnu bezbednost, koji su bili protiv povlačenja SAD. Tramp je dobio odrešene ruke tek kad ih je smenio i na njihove pozicije postavio ratne huškače, redom, Majkla Pompea i Džona Boltona. Iako se nijedna druga država potpisnica nije povela primerom SAD i povukla iz sporazuma, odluka Vašingtona imaće ozbiljne posledice po njegove odnose sa Evropom usled ponovnog uvođenja sankcija američkim i stranim preduzećima koja su nastavila da trguju sa Iranom.

Pitanje međunarodne primene zakona SAD vraća nas u doba Hladnog rata. Nakon uvođenja vojne vlasti u Poljskoj, 13. decembra 1981. godine, predsednik Ronald Regan je prvobitno zabranio američkim firmama da učestvuju u izgradnji gasovoda koji je trebalo da snabdeva evropske države gasom iz Sibira. U junu 1982. embargo je proširen i na njihove filijale, kao i na strana preduzeća koja su radila pod američkom licencom, uz obrazloženje da bi Sovjetski Savez mogao da ukrade delove nacionalne tehnologije.

Ova odluka je imala cenu; protivmere pogođenih evropskih država naterale su Vašington da se povuče. Jer, iako Amerika raspolaže oruđem ekstrateritorijalnosti svojih zakona, evropske države su mogle da odgovore zakonima o blokiranju, zabranjujući svojim preduzećima da se povinuju stranim zakonima. Uprkos tome što je bila velika saveznica predsednika Regana, britanska premijerka Margaret Tačer bila je nepopustljiva po ovom pitanju. Ona je izjavila da će britanska preduzeća iz principa poštovati svoje poslovne obaveze. Uvela je zakon o blokiranju („Protection of Trading Interests Act“), izglasan 1980. godine, koji im je zabranio da se povinuju američkim odredbama kad je nacionalni interes u pitanju. U Francuskoj se Žan-Pjer Ševenmon, tadašnji ministar razvoja i industrije, pozvao na odredbu iz 1959. godine, koju je uveo general De Gol, i naredio društvu Dreser-Frans, filijali američke mašinske grupe, da ignoriše upute svoje majčinske kompanije. Vašington je na kraju popustio; sankcije su povučene 1982. godine.

 

IBRAHIM VORD je vanredni profesor na Flečer školi prava i diplomatije (Medford, Masačusets).

PREVOD: Pavle Ilić


(1) Aleksandra Brezon „Donald Trump’s business plan left a trail of unpaid bills“, Volstrit džornal, Njujork, 9. jun 2016. Takođe čitati „Triomphe du style paranoïaque“, Le Monde diplomatique, decembar 2016.

(2) Ričard Koen, „Why Trump’s handling of a Deutsche Bank loan is so foreboding“, Njujork tajms, 20. jul 2017.

(3) Cf. Ibrahim Vord, „L’internationalisation de la compliance à l’américaine“, Audit, risques et contrôle, Pariz, četvrti kvartal 2015.

(4) Čitati: „Les États-Unis mettent les banques à l’amende“ i Žan-Mišel Katrpuan, „Au nom de la loi… américaine“, Le Monde diplomatique, redom juli 2014. i januar 2017.

(5) Zbignjev Bžežinski, Brent Skoukroft i Ričard Marfi, „Differentiated containment“, Foreign Affairs, Njujork, maj–jun 1997.

 

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU LE MOND DIPLOMATIC  NA SRPSKOM KOJI DOBIJATE NA POKLON UZ AKTUELNI BROJ NEDELJNIKA


 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.