Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Pozorište

Zašto smo zaboravili na izgorelo pozorište u Vranju i šta se dogodilo s novcem za obnovu?

Od samog požara mnogo se spekulisalo oko datuma otvaranja nove pozorišne zgrade. U medijima smo mogli da vidimo brojne najave, datume, čak smo i čuli da je novac prikupljen. Veći deo javnosti je bio ubeđen da je "stvar rešena". Ispostavilo se da ni danas, posle četiri godine, nismo blizu raspleta
Priredila Miljana Nešković; Fotografije Arhiva Pozorišta Bora Stanković
Datum: 06/07/2016

Zašto smo zaboravili na izgorelo pozorište u Vranju i šta se dogodilo s novcem za obnovu?

Prošlo je tačno četiri godine, i koji dan, od velikog požara u kojem je izgorela zgrada pozorišta Bora Stanković u Vranju, stara 120 godina, na čijim je daskama pre više od veka Radoje Domanović lično režirao Njegošev Gorski Vijenac. Dakle, ustanova kulture od suštinkog značaja.

U međuvremenu skupljen je novac za obnovu, ali to očigledno nije bilo dovoljno. Vranje ni danas nema svoju pozoršinu kuću bez koje je ostala zbog požara koji je postavljen u bespravno podignutoj diskoteci u blizini teatra.

"Stradalo je pozorište staro preko jednog veka kao kolateralna šteta u obračunu kriminalnih grupa", napisao je nedavno glumac Ljuba Bandović, koji je upravo na sceni pozorišta u Vranju otpočeo karijeru.

"Ovaj slučaj dokazuje da je na delu zatiranje kulture i umetnosti jednog naroda, po nalogu, a od strane onih koji vode ovu državu u bolje sutra malo. Neka vam je na čast svima vama koji ste se javno zakleli da ćete raditi u korist svojih gradana. Po sto puta neka vam je na čast. Svima vama zakletima", dodao je Bandović i poklonio se gradu u kojem je odrastao, kao i kolegama koji sve ove godine bez zgrade uspevaju da igraju na drugim scenama kako Vranje ne bi ostalo bez pozorišnog duha.

Osumnjičeni za podmetanje požara u kojem je nastradala zgrada teatra su uhapšeni i protiv njih se vodi sudski postupak pred Osnovnim sudom u Vranju. Ali šta ćemo sa štetom?

Srđan Jovanović, direktor pozorišta u Vranju, za Nedeljnik.rs je pokušao da objasni kako to da još uvek Vranje nema teatar kakav zaslužuje, šta se dogodilo sa novcem za renoviranje, kako to da država nije vodila više računa o jednoj značajnoj ustanovi kulture koja je još i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, ali i čemu ta zaštita uopšte služi kad nam je čitavo jedno pozorište izgorelo.

"Zgrada pozorišta izgorela je 2. jula 2012. godine u podmetnutom požaru kao kolateralna šteta, jer ista nije bila meta piromana već objekat uz pozorište, tačnije noćni klub - diskoteka", podseća Srđan Jovanović za Nedeljnik.

Zgradu pozorišta u Vranju podigao je poznati vranjski trgovac Janča Jovanović Baldžija davne 1892. godine. Kao takvo, zdanje je bilo pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kako objašnjava Jovanović, to nije mnogo uticalo na one koji su diskoteku rešili da otvore tik uz tako vredan objekat, nije mnogo uticalo na piromane koji su te noći radili svoj "posao", ali nije mnogo uticalo ni na nosioce vlasti da se nastala šteta sanira tokom protekle četiri godine.

"Zavod za zaštitu spomenika kulture se nije uključivao u proces obnove i izgradnje pozorišne zgrade sem u delu davanja saglasnosti na vizuelni identitet spoljnog zida koji je 'preživeo' požar", kaže Jovanović.

Od samog trenutka u kojem je šira javnost u Srbiji saznala za požar iz jula 2012, sasvim se logično nametalo pitanje otkud, uopšte, diskoteka pored pozorišta Bora Stanković. Rukovodstvo Pozorišta je od otvaranja diskoteke skretalo pažnju nadležnim institucijama da je reč o nedopustivom činu.

"Naravno da su nadležni morali da brinu o tome da diskoteka nikako ne bi smela da radi pored takvog jednog objekta", kaže Jovanović. "Prvo zbog bezbednosti zgrade koje je stara preko 100 godina, drugo zbog činjenice da je u njoj ustanova kulture od izuzetnog značaja za grad, ali i državu. Nadležni su morali da reaguju zabranom obavljanja delatnosti već na osnovu tih činjenica, ali i na osnovu stalnih prigovora rukovodstva Pozorišta i to od otvaranja diskoteke".

Čak i bez krova nad glavom i bez scene, pozorišni život ove ustanove nije poklekao. Zahvaljujući samom Pozorištu Bora Stanković, dramskom ansamblu, ljubiteljima pozorišne umetnosti, ali i gradskom rukovodstvu, teatar u Vranju opstaje i u ovim, kako svi kažu, najtežim trenutcima za pozorište.

"Stalan pozorišni repertoar, nova produkcija, festivali, gostovanja ali i pozorišna priznanja i nagrade govore o tome da uz ogromne napore možemo održati pozorišnu umetnost na krajnjem jugu zemlje i da to i činimo iako izostaje podrška u dovoljnom obimu iz resornog ministarstva", kaže Jovanović.

Dramski ansambl Pozorišta Bora Stanković probe održava u alternativnim prostorima, kao što su Omladinski savez OKCE, Gimnazija, Narodni univerzitet, Biblioteka i Dom vojske.

"Naš stalni večernji repertoar realizujemo u sali Doma vojske u Vranju, dok je dečija scena u sali OKCE i na toj podršci se zahvaljujemo svim institucijama koji nam pomažu u našem nastojanju da se pozorišni život nastavi", objašnjava Jovanović.

Od samog požara mnogo se spekulisalo oko datuma otvaranja nove pozorišne zgrade. U medijima smo mogli da vidimo brojne najave, datume, čak smo i čuli da je novac prikupljen. Veći deo javnosti je bio ubeđen da je "stvar rešena". Ispostavilo se da ni danas, posle četiri godine, nismo blizu raspleta.

"Sa sigurnošću mogu reći da bi se taj posao završio aprila ove godine da se nije pojavila kriza sa oplatolom, koji je korišćen u prvoj fazi izgradnje", objašnjava direktor Srđan Jovanović. 

 "Obnova je u septembru 2015. godine prekinuta, jer je konstatovano prisustvo otrovnih jedinjenja u zidovima zgrade usled korišcenja oplatnog ulja od strane izvođača GPD Banković iz Crne trave. Za nevericu je to da kada smo sve proceduralno-administrativne stvari završili, obezbedili potrebna finansijska sredstva i potpisali sve ugovore, izgradnja stoji usled greške izvođača, ali i države koja ne kontroliše promet takvih supstanci. Sada bi trebalo potpisati ugovor sa Institutom za nuklearne nauke 'Vinča', što je preduslov za čišcenje zagađene površine u zgradi i taj posao vredi oko 60 miliona dinara. Inače, prva faza je koštala oko 40 miliona, druga oko 48 i treća blizu 60 miliona dinara".

Pozorište Bora Stanković je jedino profesionalno pozorište na krajnjem jugu države. Izgorelo zdanje jedina zgrada te namene u gradu, i centar je umetničke tradiciju od 120 godina. Prvu pozorišnu predstavu Vranjanci su odigrali 30. januara 1896. godine. Bio je to Njegošev Gorski vijenac u režiji Radoja Domanovića, ondašnjeg profesora Gimnazije.

Članovi pozorišta u međuvremenu snagu i volju za dalji rad pronalaze u pozorišnim nagradama i priznanjima, pozitivnim reakcijama publike kao i u volji pojedinaca za daljim napredovanjem u struci, izazovima i stremljenjima.

"Od tada, pa do današnjeg dana pozorište je prolazilo kroz periode uspona i padova, ali nikada nije bilo u ovako teškoj situaciji, bez krova nad glavom", tvrdi Jovanović.

Zbog svoje prepoznatljivosti, inovativnosti, nove pozorišne produkcije, stalnog repertoara, negovane pozorišne publike, dečje i omladinske scene, Festivala "Borini pozorišni dani", Pozorište Bora Stnković se smatra ustanovom kulture od regionalnog, ali i nacionalnog značaja. Decenijama je bilo okosnica kulturnog života u gradu i državi i diktiralo stepen i nivo kulturnog života u gradu.

"Ne možemo ni naslutiti kolika je šteta napravljena", ističe Jovanović na pitanje o kulturnoj šteti koju je Vranje pretrpelo u poslednje 4 godine. "Šteta je nemerljiva i u materijalnom i nematerijalnom smislu".

Uprkos svemu, pozorišni ljudi Vranja rešeni su da ne dozvole da snažan duh teatra ovog grada poklekne, niti bude okrnjen zbog neumetničkih problema. Svi su u tome saglasni, i nastaviće da se bore "da umetnost u Vranju ne zaćuti".

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.